UVAŽENI PREMIJERU, UDARNIČE, PREGAOČE, RADENIČE, VOĐO

Uvaženi Premijeru, udarniče, pregaoče, radeniče,

Visokoštovani predsedniče Vlade, prvi potpredsedniče, minstre svih ministarstava, načelniče svih uprava, direktore svih javnih preduzeća, menadžeru svih lihvarskih banaka, radniče, seljaku i pošteni intelektualče,

VOĐO,

ZABOLE ME ZA TVOJU FISKALNU STABILNOST, MONETARNU KONSOLIDACIJU, EVROPSKI PUT I OTVARANJE POGLAVLJA, U VRH MI JE ONE STVARI ZA TVOJE PRIJATELJE KURCA, SKOTA I GUZENBAUERA, FUĆKA MI SE NA TONIJA BLERA I ONOG VIAGRA DEDU IZ MMF-a, POSEBNO I UVEK DIJAREJU DOBIJEM NA ŽELJKA MITROVIĆA, PINK, DRAGANA J. VUČIĆEVIĆA I INFORMER, GADI MI SE VAŠA POTREBA DA LOBIRATE ZA GMO I SAV OTROV KOJI HOĆETE DA NAM UVALITE NAKON OSIROMAŠENOG URANIJUMA, jer ovo što živimo nije budućnost u koju verujemo jer kakva je to budućnost ako ti se ljudi u sadašnjosti ne mogu lečiti. Sredite BOLNICE, VRTIĆE, OBDANIŠTA, ŠKOLE, STARAČKE DOMOVE, učinite da se ljudi osećaju dostojnim života koga žive. Srbi i građani Srbije, to zaslužuju. Sa Vama ili bez Vas, dočekaćemo. Kao što će i ovi moji bolovi jednom proći. Jer, sve jednom prođe i ničija do zore gorela nije…

UVAŽENI PREMIJERU, UDARNIČE, PREGAOČE, RADENIČE, VOĐO,

Ne znam da li ste upoznati sa stanjem u zdravstvu i reformskim uspesima koje je vaš ministar Lončar, uveo i unapredio, ali dozvolite da vam na sopstvenom primeru objasnim kako savršenstvo zdravstvenog sistema u Srbiji funkcioniše. Doduše, mali su moji bolovi u kičmi koliki sam ja OLOŠ (ili bih bar voleo da budem) ali računam da ako vi možete da merite pritisak u Moskvi onda bar neko u Srbiji može moje jednomesečne bolove u kičmi da smanji. Naravno, svašta smo čitali tih dana jer ovaj nezahvalni narod ne razume koliko je bitno da ste nam vi živi i zdravi, da vi mislite o nama i na nas, da vi dvadasetpet sati radite dok svi mi ladimo onu stvar, i da niste vi uvek snuždeni i rezignirani zato što to želite nego što mislite o nama nezahvalnicima, bezobraznicima i neradnicima koji ne znaju da cene vašu žrtvu koju svakodnevno podnosite za sve nas…pa, nije vama tlak skočio od dobrog života, kupovine nekretnina, muljanja vaših najbližih prijatelja i saradnika, već od rupe u budžutu (koje naravno “nema”), pregovora sa milosrdnim MMF-om, brige o tome kako narod vaš, vaša pastva, i sav znani i neznani ološ živi od smanjenih plata i penzija. Vi, sa pravom, ne razumete kako sva ta šaka jada ološa ne shvata da nas jedino vi činite srećnim, da vi ne jedete i u kasarni spavate upravo zbog nas i naše sreće. Naravno, ako bi se ponovo rodili logično bi bilo da bi samo vas za usrećitelja birali, a ovaj narod, ovi Srbi su takvi nezahvalnici (ops..ja baš nisam “genetski” čist al sam Srbin po majčinu liniju) uvek najbolje među sobom kinje, a mi u istoriji naših naroda i narodnosti boljega od vas nijesmo imali, a bogami teško da će se bolji ikada i roditi.

Poštovani, jedini, najveći među nama,

Evo već skoro mesec dana imam nesnošljive bolove u kičmi za šta, realno, vaš režim nije kriv. Naravno, ne sumnjam da vas zabole vaš Mali za moje muke i tegobe, ali mislim da naše zdravstvo na može da dobije “master” karticu za svoje funkcionisanje, a ministar teško da bi diplomu i kod samog Hipokrata odbranio (sad se klinčim da smo i mi ološ za Hipokrata čuli). Elem, posle dve nedelje muke, bola i isprimanih injekcija koje nisu pommogle, 03.09.2016.godine sam u 07h ujutro zaglavio zbog bolova u Urgentnom centru da bi mi dežurni neurohirurg (a, začudo, Urgentni je to jutro gotovo prazan bio) objasnio da ga nešto pa i zabole što me boli i da imam ambulantu u ponedeljak, pa s toga koji ću moj to ujutro u Urgentnom jer “šta i ako boli, izdrži do ambulante”. Pošto sam na srpskom jeziku (ili S-H, ili BHS-u) i veoma pristojno ( i sebe sam tu začudio) pokušao da mu objasnim da nisam od vrućih kolača tu došao već od muke, pa pošto ni to nije pomoglo, isprobao sam poznati recept vaše vladavine i drsko i bezobrazno izmolio novih pet injekcija koji bi mi bolove uminuli. Naravno, isti scenario se ponovio u sledeće subote, 10.09.2016. godine, u DZ Savski venac kada mi je dežurna lekarka drsko, bezobrazno i vičići na sav glas objasnila da “onaj ko me je do sada vodio to uradi i dalje, šta bre kod nje danas tražim”.

Priznajem, i stidim se toga, reakcija je bila prekomerna upotreba vike, prostakluka i psovki, ali pomoć dobio nisam te sam vikend, po običaju, u muci i bolovima proveo. Juče, u ponedeljak 12.09.2016. godine, mi je izabrana lekarka dala pod oznakom HITNO uput za Klinički centar – ortopediju da bi mi stavili kragnu i tako umanjili bolove, ali danas ni to nisam završio jer, kako mi rekoše u KC “hitno možda jeste hitno ali na može biti hitno ako se pre toga ne zakaže”. Inače, najbrže što bi moglo je za dve nedelje. Danas nisam psovao, nervirao se, vikao…gledao sam onaj naš mučeni narod kako baulja po onim hodnicima, moli, pišti i bespogovorno čeka da se neko smiluje da obrati pažnju na njihove muke. Shvatio sam koliko su moji bolovi ništavni za muke koje ovi naši ljudi imaju. A i nisam jedini. Ja ću platiti magnetnu rezonancu privatno, kao i većina ljudi koja to mora, ali šta će Vučiću oni koji nemaju i ne mogu? Čekati da za šest meseci dodju na red? Čekati da se neko smiluje? Naći vezu za pregled? Srbija sve više, reformatore naš nasušni, postaje čekaonica svega i svačega. Ovde se život izgubio, svi smo u predsoblju čekaonice smti. Osim vas u kabinetima koji mislite da smo svi mi samo nevažni broj. Nažalost, sve više ste u pravu.

Zato, visokoštovani predsedniče Vlade, prvi potpredsedniče, minstre svih ministarstava, načelniče svih uprava, direktore svih javnih preduzeća, menadžeru svih lihvarskih banaka, radniče, seljaku i pošteni intelektualče,