Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa; otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja.
9.maja 1976.godine straža u ćeliji štutgartskog zatvora pronašla je obešenu ULRIKE MAJNHOF, nemačku novinarku i jednu od lidera levičarske organizacije “Frakcija Crvene armije”, poznatije kao “Bader-Majnhof”.
Šezdesetih godina u Nemačkoj dolazi do ekstremne reakcije na nacističku prošlost. Mladi Nemci su se pitali zašto je generacija njihovih roditelja učestvovala u užasima nacizma. Kada su shvatili da su mnogi bivši nacisti i dalje deo sistema i policije koja napada njihove proteste, ponekad i smrtonosnom silom, mnogi su izgubili svaku veru u demokratski potencijal političkog poretka i okrenuli se oružanoj borbi da ga zbace.
Godine 1968. Andreas Bader i njegova devojka Gudrun Enslin podmetnuli su požar u kojem je do temelja izgorela robna kuća u Frankfurtu. Na zidu obližnje zgrade ostaviše grafit: “Bolje spaljivati robne kuće nego kupovati u njima”. Bader je brzo pronađen i uhapšen. U zatvoru ostaje do 14. maja 1970. godine kada beži uz pomoć poznate novinarke Ulrike Majnhof koja je došla u zatvor pod izgovorom intervjua s Baderom za pisanje knjige o mladima na rubu društva. Oslobađanje Badera računa se kao njihova prva akcija i početak “Frakcije Crvene armije”.
Novinarka Ulrike Majnhof je u to vreme pozitivno pisala o studentskim protestima istovremeno kritikujući ponašanje policije i šireći bunt. Zahvaljujući svojim kolumnama postaje prava novinarska zvezda. Po udruživanju sa Andreasom Baderom i ostalim istomišljenicima, Majnhofova sastavlja “Koncept gradske gerile”, de fakto manifest “Frakcije”, i iz mešavine marksističkih i anarhističkih teza ona stvara totalnog neprijatelja, te objavljuje ratno stanje “svinjskoj policijskoj državi”.
Narednih godina njihova grupa odlazi u ilegalu, odakle u sledećem razdoblju izvodi pljačke banaka i bombaške napade. U tom crnom nizu ubijen je u Hamburgu glavni policijski komesar Hans Ekart; napadnut je glavni štab američke vojske u Frankfurtu; u Karlsrueu je eksplodirala bomba podmetnuta pod automobil sudije Volfganga Budenberga, eksplodiraju dva automobila bombe u glavnom štabu američke vojske u Hajdelbergu itd. Grupa postaje poznata pod medijskim nazivom “Bader-Majnhof”, odnosno po prezimenima najpoznatijih članova.
Nemačka policija 1972. hapsi vodeće ljude “Bader-Majnhofa”. Ulrike je prvo bila smeštena u zatvor u Kelnu odakle je prebačena u Štutgart u maju 1975. radi početka procesa protiv uhapšenih članova. Rano ujutro 9. maja 1976. straža u ćeliji pronalazi obešenu Ulrike Majnhof. Javljaju se sumnje da se nije radilo o samoubistvu, te se postavlja pitanje krivice policije i države. Šest dana kasnije, 15. maja 1976., organizovan je sprovod kada je došlo i do velikog protesta u Berlinu.
Novinari i publicisti danas teže tome da Ulrike Majnhof sve manje spominju u terorističkom, a sve više u ideološkom kontekstu. Ostala je ipak upamćena po svojim čuvenim izjavama: “Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa; otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja”.