Zamišljam neke gradjevinske radnike, drvoseče, limare, tesare…kako sami ŽELE da rade i posle navršenih 65 godina (verovatno je tako samo ako mučenici primaju, što je moguće, u starosti socijalu što na ovim prostorima penzijom zovu) ili ih poslodavci zadržavaju u radnom odnosu jer postoji potreba da im u punom kapacitetu odradjuju radne zadatke u 69.godini života! Nemoguće, jel’ da?
Pa za koga onda naši “eminentni” stručnjaci predlažu “produženi radni vek do navršenih 70.godina, za one koji to žele i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom” kako stoji u inicijativi za izmene Zakona o radu? Jedino i isključivo ovo odgovara uhlebima na rukovodećim radnim mestima u javnim i državnim preduzećima, kao i za pojedine odrtavele partijske kadrove koji “zaslužuju” da smrde već godinama po raznim Upravnim, Nadzornim ili kako god se sada ti odbori zvali. Zanimljivo je, ali nije presudno, da su do ove spasonosne ideje ovi visokoškolovaTi BANDITI došli sve brčkajući papke u slanoj, morskoj, vodi mondenske Budve. Aferim!
Na pitanje kako bi se to odrazilo na zapošljavanje mladih jedna od stručnjakinja kaže da ova novina ne mora nužno da znači manji broj radnih mesta za mlade. “Ako bi zaposleni radio posle 65.godine, polovinu od punog radnog vremena, drugi zaposleni ili neki novozaposleni radnik bi mogao da radi drugu polovinu radnog vremena. Ovo bi omogućilo novo zapošljavanje kadrova ali bi s druge strane i povećalo mogućnost prenosa stečenog iskustva sa starijih na mladje” reče dr Vesna Stojanović, docent na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta “Union-Nikola Tesla”.
NO PASARAN!