Jedan moj prijatelj napunio 65 godina i ima 13 i po godina radnog staža, i nema pravo na penziju. Dakle, sve to vreme je uredno plaćao doprinose i ipak nema pravo ni na kakvu penziju, zato što Zakon kaže da muškarci u Srbiji u starosnu penziju mogu sa 65 godina života i 15 godina radnog staža. Ne ispunjava uslov u pogledu godina staža, koči ga za GODINU I PO dana, i sada mu sledi neizvesna starost. Takvih kao moj drug je u Srbiji, prema analizama, oko 150.000. U proteklih tri decenije naših reformi, tranzicija i pećinskog kapitalizma “privatnici” su revnosno prijavljivali zaposlene pa zato, valjda, ljudi ne mogu da ostvare zakonska prava na penziju. I, šta ćemo sad?
Predlažem da se uvedu “socijalne penzije”. Da svi oni koji su navršili 65 godina i koji nemaju 15 godina staža ali, recimo, imaju minimum 5 godina, dobijaju “socijalnu penziju”. Ne možemo te ljude, porodice, ostaviti bez osnovnih primanja, i pored toga što taj novac verovatno neće biti dovoljan za život „bolje je nego ništa“. Ovde kod nas su i tako penzije socijalna kategorija, bar za većinu penzionera, tako da ne znam šta je minimum minimuma a da me zbog iznosa te “socijalne penzije” ne bude sramota.
27.februar 2023.