U prepunoj sali SO Zvezdara Pokret za TOleranciju je u nedelju, 29.11.2015.godine, održao osnivačku skupštinu Gradskog odbora Pokreta za TOleranciju-Beograd, na kome je za predsednicu izabrana Marijana Ivović Vukotić, dipl.ing.mašinstva, za potpredsednike Ana Milosavljević, dipl.ing elektrotehnike i Goran Nackov, privatni preduzetnik, za sekretara Ivanka Bradić, dipl.ing.agroekonomije.
Na osnivačkoj skupštini Gradskog odbora Pokreta za TOleranciju Beograd govorili su Jasminko Hadzisalihović, predsednik Pokreta za TOleranciju, Marijana Ivović Vukotić, novoizabrana predsednica GrO PZT-Beograd, prof.dr Janko Veselinović, predsednik Pokreta za Preokret, Dušan Janjić, predsednik stranke Aktivna Srbija i predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, Slobodanka Branković, članica predsedništva Udruženja sindikata penzionera Srbije i Darinka Marinković, predsednica OO PZT-Palilula.
„Mi smo Pokret za TOleranciju jer je, kao što vam je poznato, i dalje Srbija a i čitava bivša Jugoslavija opterećena ovim etničkim netrpeljivostima i nacionalizmom, pa smo i na taj način hteli da kažemo da nismo ni srpska, ni bošnjačka, ni makedonska, ni crnogorska, ni romska, ni slovačka, ni mađarska, ni hrvatska, ni bugarska, ni albanska, ni politička organizacija bilo koje nacionalne zajednice, kojih je Pokret za Toleranciju prebogat, nego smo predstavnici svih onih dobrih ljudi koji smatraju da civilizovan život znači da kažete „dobar dan, komšija“, a ne da ga gađate kamenom. U našoj različitosti jedno je isto – svi smo samo obični ljudi, željni mira, sigurnosti i blagostanja” rekao je na početku svog govora Jasminko Hadzisalihović, predsednik Pokreta za TOleranciju. On je rekao da “Država Srbija stalno sebe promoviše kao društvo bogato nacionalnim i verskim različitostima, kao i državu sa razvijenim manjinskim politikama. Međutim, postoji jedna manjinska zajednica kojoj resorno ministarstvo osporava njena prava i koju ne priznaje kao manjinu i time krši zakone sopstvene zemlje. Pored 22 nacionalne manjine koje je priznalo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jedino nacionalno deklarisani Jugosloveni ne uspevaju da se izbore i dobiju taj status jer, kako kažu predstavnici države Srbije, “oni nisu posebna etnička grupa jer potiču iz mešovitih brakova”, “identifikuju se sa nekadašnjom državom Jugoslavijom” a osim toga “nedostaju im jezik, pismo i književnost”. Pokret za TOleranciju podseća da su Jugosloveni imali svoju matična državu ali je ona razorena, što ne mora značiti da oni više ne postoje, svoj maternji jezik nazivaju srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim, imaju dva pisma, ćirilicu i latinicu, i svetski poznatu i priznatu književnost stvaranu upravo na tom jeziku. Stvaraoci koji su se izjašnjavali kao nacionalno deklarisani Jugosloveni dobijali su najveća priznanja za svoj doprinos svetskoj kulturi, uključujući tu i Nobelovu nagradu. Svojim negativnim stavom resorno ministarstvo grubo krši manjinska prava deklarisanih Jugoslovena, kojih je po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine bilo 23.303, što ih čini devetom po veličini manjinskom zajednicom u Srbiji (od 19, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ne uključujući tu i kategoriju „Ostali“ u koju su svrstane etničke zajednice koje imaju po manje od dve hiljade pripadnika – Egipćani, Aškalije, Grci, Cincari, Česi, Italijani i dr., kao i osobe koje su se dvojako izjasnile – Srbin-Makedonac, Mađar-Jugosloven, Crnogorac-Srbin i dr. Pokret za TOleranciju sa zadovoljstvom konstatuje da 1834 Egipćanina, 997 Aškalija i 725 Grka u Srbiji uživa priznanje države tj. da ih država uvažava kao nacionalne manjine, i konstatujemo da nam je žao što je propao pokušaj prologogodišnjeg formiranja posebnog biračkog spiska Švajcaraca (po popisu iz 2011. godine – 110), a samim tim i priznanje Švajcaraca kao nacionalne manjine u Republici Srbiji. Pokret za TOleranciju preuzima na sebe obavezu da se zajedno sa svima koji to žele bori za prava više od 23.000 nacionalno deklarisanih Jugoslovena u Srbiji, i ko zna još koliko onih koji se tako osećaju, i zalažemo se za ukidanju diskriminatorskog odnosa i priznavanja političkih prava Jugoslovenima kao pripadnicima nacionalne manjine u Republici Srbiji”. Na kraju svog govor govora Hadzisalihović je naglaso da “Ako se danas ne priznaju manjinska prava nacionalno deklarisanim Jugoslovenima ko će sutra biti sledeći na „spisku nepriznatih“ koji sastavljaju predstavnici izvršne vlasti protiv slobodno, masovno i javno izražene volje građana ove zemlje?”
Predsednica Gradskog odbora Pokreta za TOleranciju-Beograd, Marijana Ivović Vukotić, je istakla da je PZT “Pokret svih ljudi dobre volje, muškaraca i žena, zaposlenih i nezaposlenih, penzionera i omladine, svih nacionalnih zajednica i svih građana Republike Srbije“. Ona je pozvala sve ljude koji nikada nisu bili u političkim strankama, one koji su bili pa su razočarani izašli, koji su nezadovoljni svojim položajem i stanjem u društvu da nam se pridruže. “Ne opirite se političkom angažovanju, jer vi sutra kreirate opštinu, grad, državu. Izađite na tržište ideja, borite se za vaša prava, pokušavajte da se udružite jer zajedno smo jači. Dođite u Pokret za TOleranciju da pokažete šta možete, šta znate, dođite sa vašim prijateljima, dođite da razgovaramo, da razmenimo mišljenja, dođite da učinimo nešto dobro za naše društvo i našu zajednicu.
U obraćanju učesnicima svečanosti Gradskog odbora Pokreta za TOleranciju, predsednik Pokreta za Preokret prof.dr Janko Veselinović je naveo da se “zalažemo za vrlo slične ciljeve, a izabrali smo i istu narandzastu boju, koja predstavlja vitalnost, energiju i aktivizam, kao simbol naša dva Pokreta. Potrebni su nam pošteni izbori da bi izabrali najbolje. Srbiji je pre svega nužna tolerancija i u političkom životu i u narodnoj skupštini i u školama i na televiziji. Veoma sam prijatno iznenadjen činjenicom da je danas nedelja u 12 sati na osnivačkoj skupštini Gradskog odbora Pokreta za toleranciju, ovoliko ljudi koji se bore za toleranciju.“- rekao je prof.dr Janko Veselinović.
Dušan Janjić, predsednik “Aktivne Srbije” i predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, je naglasio da je “Aktivna Srbija” stranka saradnje u stvaranju pokreta za obnovu i izgradnju Srbije. Meni se u ovom znaku sviđa solidarnost i hvala vam što ste pored reči tolerancija koji mnogi koriste vratili solidarnost. Treba delovati gde god su građani. Reći cu samo zašto je korisno što se pojavio Pokret za toleranciju, mislim da nam u Srbiji treba više solidarnosti i tolerancije“ – naglasio je Dušan Janjić.