Verovatno je borba Tolerancije Srbije, i mene lično, za toleranciju, mir i zajedništvo Srba i Bošnjaka i DOGOVOR ove dve nacije od koga zavisi stabilnost i prosperitet na Balkanu Sizifov posao, i politički ne donosi nikakav benefit, ali ako bi odustao od tog cilja odustao bi od sebe samoga. Ne mogu mržnja, zloba i šovinizam zle i uboge gologuzije biti vredniji od našeg poziva na pokajanje, praštanje i medjusobno poštovanje, što bi u konačnom dovelo i do pomirenja. Suživota. Ljudskosti. Normalnosti. Dajte bar jednom šansu budućnosti, dajte priliku životu, dozvolite makar jednom da ne živimo isključivo u prošlosti nego da imamo pravo da radimo za prosperitetniju sadašnjost i planiramo neko bolje sutra. Do ovoga možemo doći jedino ZAJEDNO, i zato i jedni i drugi morate odustati od svojih maksimalističkih nacionalnih zahteva i ciljeva, zbog čega što pre moraju početi srpsko-bošnjački razgovori.
Jer, kroz istoriju, probali smo i radili sve i svašta jedni drugima, pokušavali da jedni druge istrebimo, trajno “eliminišemo”, da nanesemo jedni drugima što više zla, ali niko tu na koncu nije izašao kao pobednik. Iza svih vaših “pobeda”, zla i uboga gologuzijo, su ostajali samo zločini, groblja i mezari, a mi smo opet morali da živimo jedni sa drugima. I neće nam tu nikakvi stranci pomoći…jer ko neće brata za brata, hoće tudjina za gospodara. Od te tudjunske sadake koristi imaju samo politički eksponenti tih okupatorskih politika. To nam je i ovih trideset godina “mira” pokazalo. Postali smo roblje i jeftina radna snaga u sopstvenim državama, najškolovaniji nam odlaze trbuhom za kruhom, dok su najgori u ovim balkanskim prćijama i fildžan protektoratima postali politička i ekonomska elita.
Tolerancija Srbije svojom politikom tolerancije, mira i zajedništva Srba i Bošnjaka možda ne može uraditi mnogo, ali smo sigurni da – ODUSTAĆEMO NIKAD!
9.januar 2022.