“Poštovani izdajnici i plaćenici, vi među kojima nema ozbiljnih imena. Svih osam prethodnih subota bio sam na protestima, kao i na dan ubistva Olivera Ivanovića. Nisam izlazio na govornicu, a onda je Aleksandar Vučić zamolio patrijarha da se obratim u tri rečenice. Doduše, ne patrijarha Irineja, nego mog patrijarha koji se zove građanska dužnost, čast i sloboda!
“Pitali su me šta je nama Aleksandar Vučić. On nam je ukućanin, uselio se u naše domove, u naše živote, razgovore, svakodnevicu, a nas je preselio u svoj univerzum. Mi postajemo kao on, osebičeni, puni mržnje.
Da bismo popravili ovu zemlju, svi moramo da se izlečimo onim čime nas je Kliconoša zarazio, a najpre da skinemo potcenjivački osmeh. Nemojte se smejati krezubim ljudima koji podržavaju Vučića.
Mene krezubost asocira na golo siromaštvo. Nisam ovde da se smejem direktorki biblioteke iz Lazarevca, skamenjenoj od straha pred kamerom. Ovde sam da joj kažem: svi ćemo vas zaštititi od onoga ko vas je zvao. Nisam ovde da kudim one koji nemaju hrabrosti i dostojanstvo. Želim da pozovem botove na totalni opoziv. Budućnost koju vam nudi Vučić ista je kao sadašnjost. Do kraja života ćete lupati pluseve i minuse. Nisam ovde da za štitonoše i glavnog Štetonošu tražim pomilovanje. Ovde sam da za sve njih tražim lustraciju. Da postoji sud za neumesno, bahato i besramno, prvo bi ih pred taj trebalo izvesti.
Vučiću, tvoj ministar prosvete javno je ponizio deo akademske zajednice. Tvoj direktor Koridora, umesto da izjavi saučešće, u prvoj se izjavi neotesano sprda, kao i svi vi sa našim životima, a dok daje ostavku, više spominje tebe nego tragediju. Ali to je svet u kome vi sve smete. Tvoj svet se deli na tlačitelje i tlačene, na svemoćne i nemoćne. Celog svog političkog života si delio ljude i huškao jedne na druge. Ako želiš da na ulicu izađe pet miliona nikoga i ničega, to ćeš i dobiti. Nećemo stati dok te i poslednja žrtva tvoje propagande ne prozre i ne prezre. Ti ćeš opet reći kako te neki kritikuju iz lične antipatije, pa će se neko pravdati. Za mene je lično da ličnije biti ne može.
Moje knjige i pesme nikome ne prete i nikoga ne zastrašuju.
One nemaju kupljenu diplomu i ne zapošljavaju svoje rođake knjige i pesme. One ne pljačkaju narodno vlasništvo, ne omalovažavaju ono malo časnih novinara i ne brecaju se na njih. One ne mogu da skrive pad helikoptera ni da unište naše reke. Knjige i pesme ne prave sramotne spotove protiv Olivera Ivanovića niti dokazuju nevinost poligrafom. Sve to su teški zločini protiv sopstvenog naroda i više od toga. Sve su to izdaje. I neko će za to morati da odgovara.
Idi dok si mlad, siđi sa svog trona. Zapamti, Vučiću, mržnja nikad ne pobeđuje, a tebi se lice ugiba od mržnje prema svakome ko nije kao ti. Čak i deca znaju da mržnja ostaje sama, i kada budeš počeo da padaš, svi ti koji se sada goste za tvojim stolom će te napustiti. Do pobede i do slobode.”
