Juče je u 71. godini preminuo legendarni jugoslovenski atletičar Nenad Stekić. Slava mu.O istorijskom skoku u Montrealu je rekao:”Krenem na skok, zalet, odraz, dug let – sve okej. Zezam se s radnikom koji sređuje pesak i kažem: „Preskočiću celu jamu!” On se smeje kao da hoće da kaže baš si dobar šaljivdžija. I ja onako ohrabren i uporan, pa potvrđujem nameru: „Vidimo se prekosutra.” Takmičenje je počelo u šest uveče. Neki vetrić duva, meni pomaže jer mi je falila ta brzina koju tamnoputi atletičari imaju. Pomoć vetra je dozvoljena kad on duva do dva metra u sekundi. Nameštam se za prvi skok, krenem, zalet, odraz i letim, letim… Osetim da je to trajalo duže nego obično. Doskočio sam skoro na kraj jame, istrčim, a onaj čovek što sređuje pesak hvata se za glavu: „Vi ćete stvarno ovo da preskočite.” Na američkom kontinentu daska za odraz je na metar od jame, a ovde, u Evropi, uglavnom je na dva metra. Otuda moj skok na kraj jame koja je osam metara. I šta se dešava? Objave rezultat u fitima, pa množi i deli, nešto se ne slaže. Vrteli su to par minuta tako i onda prebacili u metre – 8,45! Gledam i ne verujem, mora da su se zajebali! Ne smem da se radujem da ne bi onda rekli, vidi ovaj som pomislio da može toliko da skoči. Zadržim se još nekoliko dodatnih minuta, na semaforu i dalje 8,45. Ne smem da se radujem iz još jednog razloga. Ne znam koja je brzina vetra. I odem tamo, a konkurenti, koji su onako ljubomorni došli da sve prekontrolišu, vraćaju se pokunjeni. Tad mi je bilo jasno da je sve u redu sa skokom. Vetar je bio 1,7 m/s. E, kad sam video da je sve stvarno okej, podigao sam ruke.”
Preuzeto sa “Sportska sećanja”
19.jul 2021.