Piše: Jasminko Hadzisalihović
KOLIKO PUTA ĆE BITANGE UBITI MAJORA MILANA TEPIĆA?!
Čitam da je Hrvatska uložila protest Srbiji zbog podizanja spomenika majoru Milanu Tepiću jer ga smatraju teroristom i agresorom. Čitam i VelikoSrbe koji ga doživljavaju kao srpskog herojskog sina i modernog Sindjelića koji je tim činom spasio, kako kazu, mnoge srpske glave od stradanja.
Meni je, najiskrenije, muka i od onih što ga teroristom zovu i od ovih što ga prisvajaju. Teško da je mlad čovek u tridesetičetiri godine, na početku jugoslovenske tragedije, opkoljen sa svih strana, zatvoren u kasarni, koji je do tada relativno bezbrižno i normalno živeo, razumeo šta se tačno oko njega desava. Mnogi ni tada, a ni danas, to ne razumeju. I teško će i razumeti mnogi od nas, svako iz svog razloga. Siguran sam da u tim trenucima major Tepić nije sabirao i računao koliko če Srba dizanje u vazduh tog skladišta ostaviti u životu. Još manje je, verovatno, mogao da prihvati da je agresor u sopstvenoj zemlji, u gradu u kome je živeo i kao vojnik služio.
Ne, gospodo draga, svi vi koji perete svoju savest, na obe strane, preko majora Milana Tepića ste najgori manipulatori zato što preko kostiju časnog oficira pravdate svoje postupake, reči i dela. I vaših političkih učitelja i tvoraca. Perete svoje i njihove biografije. Stidite se, mada vi stida nemate. Ni političari, ni ovi narodi zadojeni mržnjom, šovinizmom i glupošću. Milan Tepić je, za razliku od svih vas koji ste nas u rat, nesreću i stradanje gurnuli, ili ste to podržavali, imao časti. “Jedanput ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško” reče major Tepić.
Možda sve vas koji i danas “ratujete” preko kostiju časnog oficira Milana Tepića, svaki put na dan njegovpg stradanja bude sramota što ste pogazili reč, izgubili čast i pljunuli na dostojanstvo. Na sve ono za sta je ovaj hrabri čovek dao svoj život. Zato se, verovatno, tako strasno i napadate.
Možda je HEROJ Milan Tepić bio naivan, kao što smo naivni ispali svi mi koji smo u to jugoslovensko zajedništvo verovali i još verujemo, ali mene je sramota da čitam da mu kosti razvlače najgori medju nama. On je svoja verovanja i ubedjenja najskuplje platio -svojim životom. Ne sumnjam da je teško pogledati se u ogledalo i suočiti sa razlogom hrabrog čina majora Milana Tepića. Lakše je biti, i danas, deo nacionalnog stada i blejati kako vam ovan predvodnik zapovedi?
Za mene, i Tolerancija Srbije, Milan Tepić je HEROJ. I zato sam i prošle godine položio cveće pred njegovu spomen ploču, kao što ćemo i ove godine isto to uraditi na njegov spomenik. Nismo samo to mogli da uradimo na dan kada to isto radi i ministar Aleksandar Vulin. Upravo iz svih ovih razloga o kojima sam pisao.
Majore Tepiću, neka ti je večna slava i hvala.