Piše: Jovan Ciculj, član GO PZT
Ako sam od Pančeva do Crne Gore putovao 5-6h, a sada mi za to treba 10-11h, jedino logično objašnjenje je rast i procvat Srbije.
17.jula oko 7h uputih se na porodični godišnji odmor, put bejaše savršen, deca nasmejana, odmaraju i uživaju u vožnji po kišnom danu i velelepnim krajolicima. Nakon dve pauze i 6h, prešli smo u Crnu Goru, gde se sveopšti užitak nastavio i za još 6h stigli smo na odredište.
12.avgusta oko 9h ovozemaljskom raju je došao kraj i uputili smo se kući. Do granice sa Srbijom stigli smo za 5h, ali je čekanje na granici od 1h izjednačilo vreme kao u dolasku. Posle omanje guzve na Prijepoljskom semaforu nisam još bio svetan da sam u novoj srpskoj metropoli za čiji će mi obilazak trebati više sati. Iako se ne radi o velikom gradu za izlazak iz istog mi je trebalo 2,5h tj. kolona od 8km koja je uzrokovana radovima na putu (iako ne videh nikog da radi) vec samo semafor koji naizmenično propušta po jedan smer nesagledavajući opterećenost smerova vec samo tajmer…i eto me u Novoj Varoši posle skoto 4h, ovog puta deca baš nisu presrećna, višesatno čekanje od andjela je napravilo prilično nervoznu decu. Uspeli smo da popravimo njihovo raspoloženje na zlatarskom jezeru i da nastavimo dalje. Zlatibor…divota…za voznju i gledanje, naravno znakova sa ograničenjima nema, tako da iste određuje uniformisano lice prilikom zaustavljanja, što i nije baš viteški, ali ovo je srbija…nakon Užica dolazimo u još jednu novu metropolu – Požega. Ni u ovom gradu vam se neće desiti ništa neobično, ali u njega se ulazi 1,5-2h…i opet radovi bez radnika i opet semafor i opet raste nervoza…i šta posle Požege nego Čačak, nesumnjivo metropola broj 1, jer prolazak kroz njega treba od minimalnih 1, prosečnih 2 i nesnalažljivih 3h …opet radovi, ali ovog puta nema semafora i jednog smera, već barikade i obilasci. Putari su izmislili revolucionarni način za prisilno upoznavanje Srbije i procvat ucvalih turističkih objekata. Par stotina metara mosta u sanaciji, obilazi 5km loše osvetljenih, neoznačenih i propalih ulica. Posle Čačka bez nekih većih iznenadjenja i promena stigli smo kući.
Posle svega vidjenog mogu samo da konstatujem, železnice su nam uništene nestručnim i politikatnskim vođenjem, da li su putevi sledeći???