“…Dovoljno je reći da samo jedan hektar zemljišta PKB-a sada vredi 700.000 evra pretvoreno u građevinske parcele. Ako bi država prodala to značajno preduzeće tajkunima, to bi predstavljalo veliki promašaj. Za male pare neko bi došao do imovine koju bi kasnije mogao da iskoristi kao građevinsko zemljište zbog atraktivnog položaja PKB-a na samom ulazu u Beograd koji se stalno širi…U svakom slučaju, treba prepoznati trend propadanja PKB-a. Plodno poljoprivredno zemljište PKB-a, delom i sa mogućnošću navodnjavanja, očito vapi za boljim upravljanjem i profitabilnim poslovanjem. Jedno je sigurno: Neznanje ili loše namere jedino od njega mogu praviti sve veće gubitke bilo korisniku ili vlasniku.”
HOĆE LI PKB BITI PRODAT?
U jednom su gotovo svi saglasni: Nadležni u Srbiji prave kardinalnu grešku ako zaista žele u celini ili delimično prodati po svaku cenu PKB budzašto. Pošto niko nije bio zainteresovan da kupi PKB po ceni od 154 miliona evra, što je 51 odsto procenjene vrednosti kapitala na dan 31. decembra 2014, prema zakonu bi trebao da usledi pokušaj prodaje za 30 odsto tržišne vrednosti, pa postoji mogućnost da PKB bude privatizovan po ceni koja ne bi trebalo da bude veća od 91 milion evra.
To znači da će budući kupac imovinu koja je procenjena na 303 miliona evra kupiti na rasprodaji, jer će pored umanjene vrednosti, kompanija biti rasterećena i dugova od 70 miliona, koje će preuzeti država. Cena od 154 miliona evra je bila previsoka za srpske firme, a strane nisu htele da uđu u posao jer se plaše kako će biti rešen problem vlasništva nad skoro 18.000 hektara zemlje. U tom trenutku predstavnici Samostalnog sindikata PKB smatraju da Vlada namerno umanjuje vrednost PKB kako bi se nekom na rasprodaji dalo veliko bogatstvo. Zatim se pojavljuje informacija da je Skupština PKB donela odluku da akcije koje su u vlasništvu Beograda prenese na Republiku, čime će država postati vlasnik tog preduzeća. Tu odluku akcionara trebalo je da verifikuje i Skupština grada, čime bi i formalno ovaj poljoprivredni gigant prešao u nadležnost Vlade Republike Srbije. Predstavnici Samostalnog i Nezavisnog sindikata se slažu sa odlukom da PKB pređe u nadležnost države.
U isto vreme PKB je povukao akcije sa berze, a generalni direktor PKB-a Dragiša Petrović izjavio je da je Skupština te korporacije donela odluku o povlačenju akcija PKB-a sa berze, a ne o njihovom prebacivanju u vlasništvo države. Naime, nakon pisanja nekih medija da je Skupština akcionara PKB-a donela odluku o prebacivanju vlasništva sa Grada na Republiku predstavnici gradske Skupštine (uz komentar da je za to potrebna saglasnost i Skupštine grada Beograda i Vlade Srbije), su demantovali ova pisanja ali niko nije opovrgavao informacije da se na tome uveliko radi. To je na sednici Skupštine grada Beograda, od 08.09.2016.godine, potvrdio i zamenik gradonačelnika Andrija Mladenović, koji je za govornicom izneo svoj stav o PKB: “Kao opozicioni odbornik u prethodnom mandatu nisam glasao za to da Grad Beograd preuzme PKB, mada je povod tada bio da se zaštiti gradsko poljoprivredno zemljište. Zemljište je zaštićeno i nema bojazni da bude prebačeno u građevinsko. Ipak, suočili smo se sa mnogim problemima za ovo vreme. Ozbiljni dugovi su nasleđeni, a mi nismo uspeli da ih rešimo. Kao jedinica lokalne samouprave i glavni grad nismo u mogućnosti da se bavimo poljoprivredom na takav način. Mislim da je pravo rešenje da republika nađe strateškog partnera i da PKB nastavi da funkcioniše u interesu države – rekao je Mladenović, predsednik Samostalnog DSS-a.
Ono što dodatno zbunjuje u slučaju PKB-a je neverovatan podatak da je predstavnik Skupštine grada u PKB-u, odnosno zastupnik državnog kapitala ujedno i predsednik i jedini član Skupštine akcionara Jovan Guteša, koji inače živi i radi u Vršcu, i od obrazovanja ima trogodišnju srednju poljoprivrednu školu. Uz svo dužno poštovanje gospodinu Guteši postavlja se pitanje da li je on kvalifikovan da odlučuje o pet miliona akcija PKB-a u vlasništvu Skupštine grada, koje vrede više od 24 milijarde dinara? Napominjemo da je Skupština grada i ranije imenovala predstavnika kapitala, ali da je to bio javni pravobranilac ili pravnik sa velikim iskustvom i zbog toga nije jasno šta gospodina Gutešu preporučuje da bude predstavnik kapitala Grada u PKB-u i da štiti njegove interese.
Jedan od osnovnih argumenata stručnjaka koji se protive privatizaciji je da to preduzeće ostvaruje dobre poslovne rezultate. Navodi se da je u 2014. godini ostvaren rast prihoda od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu, ili ukupno 54 miliona evra. Proizvodnja mleka je u 2014. godini iznosila 65,4 miliona litara, što je za pet odsto više nego u 2013. godini. Kao razlog zbog čega ne treba žuriti sa privatizacijom PKB-a navode se i činjenice da ta korporacija raspolaže sa 22.000 grla goveda, 9.000 muznih krava, ima farmu svinja, 20.000 koka nosilja, 2.000 ovaca, fabriku stočne hrane, veterinarsku stanicu, eko laboratoriju i avijaciju. Međutim, u Agenciji za privredne registre finansijski izveštaji PKB-a za 2015. godinu pokazuju suprotno. U toj godini, u odnosu na prethodnu, njegovi poslovni prihodi smanjeni su u dinarima za čitavih 10,5 odsto, a izraženo u evrima, to je i više.
Ni poslovni rashodi mu nisu nimalo smanjeni. PKB je i u 2014. godini, što očito nije uspešno, ostvario ukupan gubitak 358 miliona dinara, ali je pogoršanje njegovog poslovanja ubrzano u 2015. godini. Veoma je značajno istaći da je na 16.000 hektara zemljišta izvršena konverzija prava korišćenja u svojinu, što je uvećalo i vrednost njegove ukupne imovine. Od toga je 14.800 hektara dobro poljoprivredno zemljište, a 555 hektara je još mnogo vrednije, gradsko građevinsko zemljište. Ukupno njegovo zemljište je na dobrim lokacijama i sa velikim poslovnim mogućnostima.
Dovoljno je reći da samo jedan hektar zemljišta PKB-a sada vredi 700.000 evra pretvoreno u građevinske parcele. Ako bi država prodala to značajno preduzeće tajkunima, to bi predstavljalo veliki promašaj. Za male pare neko bi došao do imovine koju bi kasnije mogao da iskoristi kao građevinsko zemljište zbog atraktivnog položaja PKB-a na samom ulazu u Beograd koji se stalno širi.
Zato je prvi uslov za odgovarajuće promene, razumeti da sadašnji vlasnik i uprava loše koriste taj potencijal. Stručnjaci navode da bi prvi potez u PKB-u trebao da bude odvojanje gradskog građevinskog zemljišta u zasebno preduzeće za nepokretnosti. To zemljište, u zavisnosti od urbanističkih rešenja grada, svakako prestavlja veliku vrednost za Beograd. Prenositi vlasništvo nad tim zemljištem na Republiku Srbiju nema opravdanja. Njegova privatizacija pre tog razdvajanja bila bi preuranjena i veliki potencijal za korupciju, jer će se cene tog zemljišta kretati u zavisnosti od planiranih namena, o čemu odlučuju organi Beograda.
U svakom slučaju, treba prepoznati trend propadanja PKB-a. Plodno poljoprivredno zemljište PKB-a, delom i sa mogućnošću navodnjavanja, očito vapi za boljim upravljanjem i profitabilnim poslovanjem. Jedno je sigurno: Neznanje ili loše namere jedino od njega mogu praviti sve veće gubitke bilo korisniku ili vlasniku.