„…očigledna je trka ko će biti najvažniji Vučićev Bošnjak u budućoj Vladi, ko će u narednom periodu biti Vučićev garant stabilnosti u Sandžaku i ko će biti Vučićeva spona sa Izetbegovićem, jer je Vučiću veoma važna saradnja sa susedima u procesu evrointegracija Srbije“.
Priredio: Jasminko Hadžisalihović
“Gradska uprava Novog Pazara podržala je legalno izabranu vlast Turske i ne pruža nikakvu institucionalnu, logističku niti bilo kakvu drugu vrstu podrške radu NVO povezanim sa terorističkom organizacijom FETO”, navedeno je na zvaničnoj internet stranici. U informaciji ilustrovanoj grbom grada i turskom zastavom nema podataka sa kojeg nivoa lokalne samouprave “ograda” dolazi, na koje NVO se odnosi, niti da li one djeluju na području Novog Pazara. Iz tog razloga se može i postaviti pitanje zašto jedna lokalna samouprava u jednoj državi mora ovako jasno i javno da se oglašava povodom nečega što se dešava u nekoj drugoj državi, bez obzira na međusobnu bliskost, povezanost i naklonost. Jasno je da ovo saopštenje služi za domaću upotrebu i da je to pokušaj pozicioniranja i učvršćivanja svojih pozicija u bošnjačkom biračkom telu, jer je poznata emotivna povezanost naših Bošnjaka i muslimana sa Turskom koju su uvek doživljavali kao svog zaštitnika. Naravno, ne treba isključiti ni predstojeći dolazak predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića u Novi Pazar, 29.jula, povodom obilježavanja 26. godišnjice od osnivanja Stranke demokratske akcije Sandžaka. Treba potsetiti da je predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, gotovo u isto vreme kada je izdato ovo saopštenje, razgovarao sa predsjednikom Republike Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, istakavši da “Predsjedništvo BiH snažno podržava napore predsjednika Erdogana i Vlade Republike Turske u cilju stabilizacije prilika u toj prijateljskoj državi i očuvanja demokratskog ustavnog poretka”, pa ne čudi da je vladajuća SDP u Novom Pazaru i na ovaj način htela da sebe stavi na stranu „pobednika“ u tom unutar turskom sukobu i tako pokaže da podržava gotovo jedinstven bošnjački stav o sukobima u toj zemlji. SDP je tako pokazao svoju „patriotsku“ crtu jer je danas skoro pa jeres reći bilo šta loše o politici koju vodi Erdogan, pogotovu nakon slamanja puča, u bosnjačkom nacionalnom biću. Drugo, očigledna je trka ko će biti najvažniji Vučićev Bošnjak u budućoj Vladi, ko će u narednom periodu biti Vučićev garant stabilnosti u Sandžaku i ko će biti Vučićeva spona sa Izetbegovićem, jer je Vučiću veoma važna saradnja sa susedima u procesu evrointegracija Srbije. Ističemo da Pokret za TOleranciju podržava sve srpske i bošnjačke političare koji tvrde da nema mira na Balkanu bez dobrih odnosa Srba i Bošnjaka, i podržaćemo sve koji rade na pomirenju i zajedničkom životu ova dva naroda, jer se PZT zalaže za suživot i zajedništvo naših naroda.
Treba istaći da smo tu veče, petak na subotu 15/16. jul, svi mi koji volimo Tursku, kao i sav civilizovan svet, proveli uz tv-programe koji su izveštavali o događajima u Ankari i Istanbulu i bili protiv vojnog puča, i onih koji su krenuli da smenjuju Redžepa Tajipa Erdogana. Bez obzira što je vojska gotovo sve ove godine postojanja moderne turske države bila garant sekularizma, ipak je neprihvatljivo da u današnje vreme neko na taj način ruši legitimno izabranu vlast. I, to se ne dovodi u pitanje. Ali, sve ono što se dešavalo nakon slamanja pučista, sva ona hapšenja i smenjivanja, sprovedeno „veliko čišćenje“, i na kraju ova ponižavajuća odluka da se rodna kuća imama Fetulaha Gulena, koji živi u SAD i kojeg turske vlasti optužuju da stoji iza pokušaja puča, bude pretvorena u javni toalet moraju da izazovu zabrinutost. Znam da velika većina misli da Erdogan ima pravo na sve ovo što radi, da ima prava da suspenduje zakone jedne velike i moćne zemlje zarad, kako on kaže, očuvanja demokratije. Mnogi to prate sa odobravanjem i simpatijama . Međutim, pitam vas kako biste reagovali na jedan drugi primer?
Naime, samo dvadeset četiri sata pre nego što će ulicama turskih gradova poteći krv vojnika, policajaca, civila (blizu 300 mrtvih i nekoliko hiljada ranjenih), vozač-terorista je u monstruoznom pohodu ubio preko 80 i povredio više od 300 ljudi na ulicama Nice. Od prvog napada terorista do danas, za godinu i po dana, ubijeno je blizu 250 ljudi u terorističkom nasilju u Francuskoj. Javnost pritiska predsednika Olanda da bude energičniji, odnosno odlučniji u borbi protiv terorizma na domaćem terenu.. Njegov premijer Manuel Vals je izviždan na sahrani u Nici, na kojoj se on nije ni pojavio. Olandovu popustljivost, ne samo prema teroristima nego i svim useljenicima, ne kritikuju više samo fašisti Nacionalnog fronta predvođeni gospođom Le Pen. Nikolas Sarkozi, bivši predsednik, traži preventivnu represiju, hapšenja, stavljanje električnih narukvica useljenicima kako bi ih kontrolisali u svakom trenutku. Prema informacijama francuskih obaveštajnih službi u toj zemlji živi između 11-12 hiljada osoba koje se tretiraju kao “verodostojna pretnja sigurnosti zemlje”, mahom radikalizovanih islamista. Monstrum iz Nice, Muhamed Buhlal, nije bio na tom spisku. E sad, zapitajte se kako bi francuska javnost (i ne samo ona, nego i sav civilizovan svet i svi muslimani na ovom dunjaluku) reagovala u slučaju da je predsednik Oland masakr u Nici tretirao kao “Božiji dar” i preko noći pohapsio sve registrovane islamiste? A onda krenuo da hapsi pripadnike službi bezbednosti, policajce, tužioce, profesore i sve druge za koje se proceni da su podrivali “nacionalnu bezbednost”? Ili, da li bi francuski Parlament odobrio predlog predsednika Republike, da se giljotina ponovo aktivira kao “zadovoljenje pravde”? Nije nemoguće, ako uporedimo sa dešavanjima i zahtevima u Turskoj gde, kako tvrdi njen lider, “narod traži likvidaciju zločinaca” i prije nego što su punomoćno proglašeni krivim. Razmislite o tome jer istorija nas uči da volja naroda može biti zloupotrebljena i pretočena u nasilje, zločin, teror i diktaturu sa demokratskim legitmitetom.
Pre neki dan se hiljade Turaka okupilo na trgu Taksim, u središtu Istanbula, kako bi iskazali podršku demokratiji. Skup se održavao na poziv glavne opozicione stanke, Republikanske narodne stranke (CHP, socijaldemokrati), a pozivu se pridružila i vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP), predsednika Erdogana, čiji pristalice svaku veče izlaze na trgove i ulice širom Turske. No, u moru crvenih turskih zastava, koje su se vijorile na Taksimu, isticao se lik Mustafe Kemala Ataturka, oca Republike. “Branimo republiku i demokratiju”, “Suverenitet bezuslovno pripada narodu”, “NE državnom udaru, DA demokratiji”, moglo se pročitati na transparentima. Uz one koji su se protivili puču, mnogi su htjeli izraziti zabrinutost zbog uvođenja vanrednog stanja : “Ni udar, ni diktat, nego vlast narodu!”, “Turska je sekularna i takva će ostati!”, “Mi smo vojnici Mustafe Kemala”. Nadamo se da će demokratska, sekularna i Turska Kemala Paše Ataturka zauvek ostati!
