Programski Manifest

TOLERANCIJA Srbije (u daljem tekstu: TOLERANCIJA) je politička organizacija koja uvažava najviši stepen ravnopravnosti građana i građanki Republike Srbije i istinski se bori za pravedno, socijalno osetljivo i ekonomski održivo društvo u kojem je čovek na prvom mestu. Mi polazimo od načela da je slobodna samo ona zajednica u kojoj je slobodan i socijalno siguran svaki čovek, što znači da smatramo da je čovek najveća vrednost svakog društva. Naš rad se zasniva na principima ostvarenja jednakih prava i jednakih prilika za sve građane i građanke Republike Srbije,i u svom delovanju preduzimamo konkretne korake s ciljem ohrabrivanja ugroženih i diskriminisanih osoba i grupa na političko učešće.

TOLERANCIJA svoju ideologiju zasniva na humanizmu, pacifizmu i pragmatizmu, a na ideološkoj mapi sebe definišemo kao humanističku političku organizaciju zato što svoje političko delovanje gradimo na temeljima humanizma: TOLERANCIJI, SOLIDARNOSTI, SLOBODI, JEDNAKOSTI I RAVNOPRAVNOSTI.

Pridržavati se ovih temelja humanizma znači suprotstaviti se mržnji, isključivosti, netrpeljivosti i svakom drugom obliku diskriminacije. Protivimo se svakom obliku totalitarizma i osuđujemo ga, bez obzira na predznak (desni ili levi), a zalažemo za toleranciju i kulturu političkog dijaloga. Politički, zagovaramo zabranu i odustajanje od primene sile ili prinude protiv iskazanog mišljenja i delovanja (ukoliko ono ne iskače iz civilizacijskih okvira) pojedinaca i grupa samo zato što odstupaju od trenutno važećih sistema vrednosti ili uverenja. Sloboda mišljenja i rasprave mora biti data, tj. zagarantirana svima.

Egzistencijalno, hoćemo toleranciju kao način življenja i garant slobode svih, dakle i onih, i pre svega onih, čije su mišljenje i delovanje različiti od mog/našeg. Takođe, prihvatamo tzv. “paradoks tolerancije”, tj. opravdanost uskraćivanja i odbijanja tolerancije prema netolerantnima (nasilnicima). Tolerisati netoleranciju značilo bi priznati je. Odustajanje od zakonske represije spram nasilnika ili zagovarača nasilja značilo bi odustajanje od slobode, jednakosti i pravde kao temeljnih društvenih vrednosti za koje se borimo.

TOLERANCIJA će se zalagati za zaštitu prava i sloboda pojedinaca, slobodu javnog izražavanja, pravo na slobodu delovanja, ličnu sigurnost, za slobodu izražavanja verske i nacionalne pripadnosti, za slobodu i sigurnost javnog kulturnog i političkog nastupanja, organizovanja i okupljanja, za pravo nepovredivosti lične imovine, a naročito ćemo se suprotstavljati svim oblicima nasilja, od nasilja u porodici do vojnih agresija. Sloboda delovanja ograničena je samo jednakom slobodom drugih, a država je dužna da u funkciji opšteg dobra na koje svi pojedinci legitimno polažu pravo i u ime zaštite tih sloboda, pravno regulisanim sredstvima spreči delatnosti koje ih ugrožavaju.

Osnovno je građansko pravo svakog građanina da se s njim postupa u skladu sa zakonom koji je jednak za sve i nepristrasan. Demokratija, kao najviši stepen društvenog uređenja, treba u potpunosti da afirmiše načelo jednakosti svih građana pred zakonom i jednaku pravdu za sve. Narušavanjem tog načela otvara se prostor oligarhiji, totalitarizmu, diktaturi i raznim oblicima društvene nepravde.

Potpuno smo posvećeni osiguranju i zaštiti prava na punu jednakost pred zakonom doslednim poštovanjem načela opšte zabrane diskriminacije, posebno se boreći protiv svih vidova diskriminacije zasnovanih na nacionalnoj osnovi, zbog čega ćemo štititi dostojanstvo svakog čoveka, a pogotovo dostojanstvo pripadnika nacionalnih manjina i njihovu ravnomernu zastupljenost u onim institucijama sistema u kojima mogu tražiti i ostvariti svoja prava u skladu sa svim međunarodnim standardima.. Jednakost svih građana pred zakonom nužan je, ali ne i dovoljan, uslov za potpunu afirmaciju načela jednakosti. Isti kriterijumi moraju se primenjivati pri zapošljavanju, napredovanju, lečenju, upisima u srednje škole, na fakultete i u svim drugim sferama društvenog života.

TOLERANCIJA će čuvati različite etničke identitete i podsticati zajednički nacionalni – identitet građana Republike Srbije. Prihvatanje međunacionalnih razlika moguće je samo polazeći od njihovog razumevanja kao prednosti u smislu kulturno-socijalnog bogatstva zajednice koje joj daje njeno etnokonfesionalno šarenilo.Smatramo da je to najbolji garant razvoja i opstanka multikulturne i višenacionalne zajednice kakva je Republika Srbija, i zbog toga ćemo jačati osećaj ravnopravnosti, tolerancije i pripadnosti zajedničkoj državi. Smanjićemo etničke distance i očuvanje posebnosti ćemo usklađivati sa društvenom integracijom pripadnika nacionalnih manjina. Podržavaćemo i olakšavati rad političkih partija nacionalnih manjina i nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Stečena kolektivna prava nacionalnih manjina nećemo umanjivati. Svaki nacionalizam smatraćemo neprihvatljivim.

Politika dobrih odnosa, međusobnog uvažavanja, ravnopravnosti i saradnje u međunarodnoj zajednici, cilj je naše spoljne politike. To se posebno odnosi na države i narode u neposrednom okruženju, posebno na one sa kojima je Republika Srbija nekada činila zajedničku državu. Sa jugoslovenskim državama i nacijama nameravamo da obnavljamo i jačamo obostrano poverenje i svestranu saradnju. Povezivaćemo se sa sličnim, prošlosti svesnim i budućnosti okrenutim, političkim organizacijama u jugoslovenskim državama, a našim političkim delovanjem podsticaćemo najbliže međudržavne veze i stvarati uslove za intenziviranje ekonomske saradnje, uspostavljae zajedničkog kulturnog i sportskog prostora. Rešavaćemo međusobne probleme mirnim putem, i uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih jugoslovenskih država, što je preduslov suštinskoj normalizaciji života i boljoj međunarodnoj poziciji naših zemalja. Sjedinjene Jugoslovenske Države (SJD), kao savez država koji bi činile Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, sa sledećim zajedničkim funkcijama: spoljna politika, vojska, monetarni sistem i jedinstveno tržište, je naš dugoročni cilj. Naravno, SJDkoju bi činile pobrojane države bi bio samo početni nukleus, eventualnog, ujedinjena svih jugoslovenskih nacija jer smatramo da je optimalna jugoslavenska zajednica ona koja obuhvata svih šest država i sve nacije koje su inicijalno konstituisali takvu zajednicu. To, naravno, konkretno znači da SDJ mogu pristupiti, ukoliko njihovi narodi svojom slobodnom voljom odluče da žele da žive u zajedničkoj državi, Hrvatska i Slovenija.

Ponosimo se borbom za slobodu koju je Republika Srbija vekovima vodila brojnim ustancima, odbrambenim i oslobodilačkim ratovima. Zajedničku borbu protiv fašizma, sa drugim jugoslovenskim nacijama i evropskim narodima u Drugom svetskom ratu, smatramo moralnim temeljem na kojem počiva i današnja Republika Srbija. Podržavaćemo i negovati antifašizam, i kroz institucionalnu akciju sankcionisati svako poricanje njegovih posledica. Negovaćemo kulturu sećanja na žrtve ratova i uvek osuđivati ratne zločine, posebno one počinjene u ime našeg naroda, odnosno nacije.
Stabilnost na ovim prostorima, mir, poverenje i dobrosusedski odnosi nisu mogući bez objektivnog i pravednog suočavanja sa nedavnom prošlošću, u kome je pre svega važno da se svaka država i svaka nacija suoči sa sopstvenim doprinosom krizi, odgovornošću i posledicama koje je proizvela njena politika. Bez nametanja kolektivne krivice celokupnim nacijama, nužno je realno i nepristrasno sagledavanje svega što je urađeno iz revanšizma, kvazipatriotskih razloga, zloupotrebe mitova prošlosti, potrebe za dominacijom. Nedopustivo je bilo kakvo veličanje ratnih zločina i njihovih počinitelja, a nužno izražavanje poštovanje prema nevinim žrtvama u bilo kojoj naciji. U društvu ćemo širiti toleranciju, argumentima rušiti nacionalističke mitove, obmane i predrasude i stvarati uslove za ponovnu izgradnju poverenja kroz zalaganje za istinu, pravdu i pomirenje. Objektivno i pravedno suočavanje sa prošlošću treba da bude i sastavni deo obrazovnog procesa, pre svega predmeta istorije, što sada nije slučaj.

Decentralizovaćemo Srbiju politički, fiskalno i administrativno iomogućiti ravnomerni razvoj, podelu šansi i odgovornosti za odlučivanje. Građanima treba vratiti mogućnost odlučivanja o sopstvenom okruženju, o lokalnoj i široj zajednici i podržati njihove inicijative za poduhvate i projekte koji su njima važni. Decentrolizovanjem finansija lokalne samouprave i građani će dobiti priliku da neposredno odlučuju kako će se na lokalnom nivou trošiti deo novca prikupljen od njih, a republička vlast neće više moći arbitrarno i po svojoj volji da pojedine lokalne sredine privileguje, a druge diskriminiše.

Vojvodina predstavlja posebnu istorijsku, geografsku, privrednu, kulturnu, etničku, demografsku i političku celinu u okviru Srbije. Njoj pripadaju brojni oblici samostalnosti, i istorijski i ustavno, koji moraju biti vidljivi u stvarnosti. Umesto dosadašnjeg političkog i privrednog gušenja autonomije Vojvodine, s punim poverenjem i bez odlaganja ćemo se zalagati za njeno jačanje, uvereni da snažna Vojvodina jača Srbiju i obrnuto. Tražićemo, zajedno sa društvenim i političkim činiocima u Vojvodini, načine kako da se autonomija dograđuje, u najboljem vojvođanskom i nacionalnom interesu.

Bez obzira na model konačnog rešenja državno-pravnog statusa Kosova moramo biti svesni činjenice da je potpisivanjem Briselskog sporazuma Srbija priznala ustavno – pravni poredak Kosova koji podrazumeva gašenje srpskih institucija na Kosovu i integraciju Srba u kosovsko društvo. Problem Kosova i Metohije treba rešiti u najboljem interesu svih ljudi koji na ovoj teritoriji žive i time omogućiti demokratski, privredni i svaki drugi razvoj Kosova i Srbije. To uključuje i potpisivanje Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom. Mišljenja smo da je svako odlaganje rada na tom sporazumu suprotno našim nacionalnim interesima. U okviru ovog cilja potrebno je usvojiti princip: „Standardi pre Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom“ koji bi podrazumevao rešavanje ključnih pitanja, od značaja za Srbiju i srpsku zajednicu na Kosovu, pre potpisivanja tog sporazuma. Ključna pitanja bi se odnosila na sledeće oblasti: puna bezbednost srpske zajednice i njihove imovine na Kosovu, teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu, potpuna implementacija Briselskog sporazuma vezano za Zajednicu srpskih opština, zaštita kulturno – istorijskog nasleđa, obezbeđenje autonomije za manastire Srpske pravoslavne crkve, rešavanje pitanja privatne imovine, rešavanje pitanja državne imovine i spoljnjeg duga, slobodan i održiv povratak i ostala pitanja koja se smatraju prioritetnim. Poštovanje i ostvarivanje celokupnog korpusa ljudskih prava treba da garantuje Evropska unija i Ujedinjene nacije, a imovinska prava građana i zaštitu državne imovine treba rešavati po pravilima sukcesije.

Polazeći od toga da je velika samo ona Srbija koja ima velike društvene ideje, radićemo na tome da pozicija i uticaj Srbije u svetu, i njena snaga, proizilaze iz uzorne politike i društvenog sistema vrednosti. Naš cilj je da se Srbija, konačno, neopozivo uključi u evropsku porodicu država i naroda. Srbija je evropska zemlja, geografski, istorijski, kulturno i politički. Ići ćemo putem evropskih integracija, bez obzira na sve rezerve koje imamo, jer su one najbrži način i najveći oslonac da postignemo naš krajnji cilj – život u uređenom, demokratskom društvu blagostanja.Naša namera je da ostvarujemo i jačamo evropske vrednosti i standarde na tlu Srbije, ali i da institucionalno postanemo deo Evropske unije kao zajednice naroda. Bez obzira na sve teškoće koje pogađaju i EU, ona je dobar okvir za brži razvoj zemalja u tranziciji među kojima je i Srbija. Takva orjentacija Srbije neće isključiti i saradnju sa državama istoka i drugih delova sveta, ali uz očuvanje potpune samostalnosti i integriteta.

Gradićemo državu sa snažnom i univerzalnom zdravstvenom i socijalnom zaštitom i kvalitetnim obrazovanjem. Ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, kulturu i nauku ne smatramo troškom već investicijom. Poboljšaćemo uslove rada u tim oblastima (uključujući i plate) i oštro se boriti protiv korupcije u njima. Srednje obrazovanje biće obavezno. Formiraćemo Prosvetni savet sa zadatkom da trasira put kojim se društvo zvanja transformiše u društvo znanja. Usklađivaćemo rad obrazovnih institucija sa potrebama privrede jer želimo društvo ostvarenih, potpunih ljudi koji žive od svog rada, a čije znanja ima vrednost i na međunarodnom tržištu.

Socijalna politika neće težiti sve većim socijalnim davanjima, već pružanjem jednakih šansi za sve. Pomagaćemo institucionalno ljudima u stanju nužde da poprave svoj položaj, a ne samo da prežive. Neće biti javnih izdataka za luksuz sve dok svi ne budu imali osnovne uslove za normalan i dostojanstven život. Zakon o privatnim izvršiteljima biće revidiran, kao i sva pravila o izvršenju tako da ne stvaraju socijalne slučajeve. Struja i voda porodicama u stanju nužde neće moći da budu isključene. Ljudima koji nisu u mogućnosti da se staraju o vlastitoj egzistenciji, društvo mora omogućiti dostojne uslove života.Država će zaista biti sekularna. Neće priređivati verske obrede. Štitićemo državu od uticaja crkve i crkvu od uticaja države. Ispovedanje vere biće slobodno. Učešće u verskim obredima neće biti nametano.

Naš primarni zadatak je nulta stopa tolerancije za kriminal i korupciju. Donećemo i sprovesti zakone o poreklu imovine, specijalnom tužilaštvu za visoki kriminal i lustraciju. Lustraciju vidimo kao moralni a ne represivni čin. Poslovi bezbednosti biće depolitizovani. Smenićemo partijski postavljene kadrove u sektoru bezbednosti i omogućiti da na fer konkursima budu izabrani profesionalci. Privatni sektor bezbednosti neće preuzimati državne nadležnosti niti dobijati javna ovlašćenja. Dosijei službi bezbednosti o radu političke policije biće otvoreni. Težićemo najboljim međunarodnim bezbednosnim aranžmanima za Srbiju.

Bićemo ekološka država. Težićemo najvišim standardima zaštite životne sredine. Regulativom i praksom postići ćemo trajni sklad i dugoročnu zaštitu prirode: vode, vazduha, zemljišta, flore i faune. Čuvaćemo vodu kao strateški resurs i vodotokove od zagađivanja i uništavanja, uključujući i štetu od mini – hidrocentrala. Donećemo zakon o načinu zaštite svih izvora pitke vode od zagađenja. Donećemo i primeniti zakone o primarnoj i sekundarnoj reciklaži otpada i uslovima za saniranje i rad deponija. Imaćemo rezervisanu politiku prema genetskoj modifikaciji hrane i organizama (GMO) i uvesti striktno ekološko obeležavanje hrane kojim se ističe zdravstveni kvalitet i uticaj na zdravlje. Staraćemo se o dobrobiti životinja, čuvajući tako i naše dostojanstvo, zdravlje i lepotu življenja.