Program

  • ШТА ЈЕ ТОЛЕРАНЦИЈА?

ТОЛЕРАНЦИЈА Србије (у даљем тексту: “ТОЛЕРАНЦИЈА”) је политичка организација и грађанско-мањински покрет који окупља све друштвене слојеве и групе које су спремне да иза себе оставе идеолошке поделе и сву снагу усмере на решавање темељних друштвених проблема који су угрозили егзистенцију велике већине српских грађана. ТОЛЕРАНЦИЈА уважава највиши степен равноправности грађана и грађанки Србије, и истински се бори за праведно, социјално осетљиво и економски одрживо друштво у којем је човек на првом месту. ТОЛЕРАНЦИЈА делује и ради на принципима остварења једнаких права и једнаких прилика за све грађане и грађанке Србије, у складу са Законом о забрани дискриминације Србије, и у свом деловању предузима конкретне кораке с циљем охрабривања угрожених и дискриминисаних особа и група на политичко учешће.

ТОЛЕРАНЦИЈА делује на основу програмских докумената, Програма, Статута и договорене политике,  ради остваривања циљева у области залагања за формирање савеза држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, у Савез Држава Југославије (СДЈ), као и у циљу афирмације и достизања вредности грађанског друштва, парламентарне  демократије, владавине права, социјалне правде, људских и мањинских права, грађанских слобода и равноправности.

ТОЛЕРАНЦИЈА се на идеолошкој мапи не може сврстати нити у леви нити у десни политички спектар, политички нас није могуће одредити ни као левицу, ни као десницу или пак политичку организацију центра, нисмо ни део народњачких партија, либерала, социјалиста или социјалдемократа, наша идеолгија се заснива на хуманизму, пацифизму и прагматизму, а наш политички положај дефинишемо као хуманистичку политичку организацију јер своје политичко деловање градимо на темељима хуманизма, а то су: толеранција, једнакост, слобода, солидарност и  равноправност.

ТОЛЕРАНЦИЈА посебно указује на неодрживост досадашњег неолибералног економског модела и његове последице које се показују у сталном повећању јавног дуга, погодовању крупном капиталу, као и банкарским, увозничким и осталим интересним групама, а на штету већине српских грађана који су доведени до руба егзистенцијалног слома. Таква штетна политика коју већ дуже од две деценије спроводе све српске власти на крају ће резултирати потпуном распродајом државне имовине и сиромаштвом већине грађана наше земље.

 

  • КРАТКА ИСТОРИЈА

ТОЛЕРАНЦИЈА Србије је под називом Покрет за ТОлеранцију (скраћени назив: “ПЗТ”)  настао и регистрован 01. јануара 2015. године као добровољни, невладин и непрофитан репрезентативни савез удружења основан на неодређено време који делује на основу програмских докумената, Статута и договорене политике  у циљу афирмације и достизања вредности грађанског друштва, парламентарне  демократије, владавине права, социјалне правде, људских права и грађанских слобода и равноправности, и под тим називом је деловао до 15. октобра 2016. године када је променио име у ТОЛЕРАНЦИЈА Србије.

Том савезу су се прикључиле и у њему делују, поред грађанских удружења на основу којих је ТОЛЕРАНЦИЈА регистрована, и две регистроване политичке партије црногорске и бошњачке националне мањине.

 

  • ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ
  • формирање савеза држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, које има пуно историјско оправдање као заједничка држава потпуно равноправних држава и народа, у Савез Држава Југославије (СДЈ);
  • поштовање достојанства човека, права и слобода без обзира на његову верску, расну и националну припадност, пол, политичко уверење, социјално стање и сексуално опредељење;
  • поштовање заштите свих људских права и слобода која проистичу из докумената УН и европских докумената;
  • заштита права националних мањина и адекватна заступљеност у државним органима;
  • остваривање и заштита демократског, политичког и правног поретка у држави, владавина права, социјалне правде, солидарности и социјалне сигурности, слободе и демократије;
  • афирмација толеранције, антифашизма и борба против деструкције сваке врсте;
  • заштита права и положаја запослених, сарадња са синдикатима и поштовање колективних уговора;
  • афирмација права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, друштвених група и слојева;
  • побољшање положаја особа са инвалидитетом;
  • посебна друштвена брига о деци и младима, старим особама и женама;
  • заштита права на бесплатну здравствену и социјалну заштиту, бесплатно образовање, права на рад и хумане услове рада, права на пензије, породична и својинска права;
  • афирмација равноправности полова;
  • заштита и унапређење положаја породице;
  • значајније место у друштву за науку, образовање, културу и спорт;
  • проглашење пољопривреде и туризма стратешким привредним гранама и веће издвајање из буџета Републике Србије за њихов развој;
  • доследно спровођење забране узгоја и промета генетско модификованих организама, тј. поштовање важећег Закона о ГМО („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009);
  • одговоран приступ животној средини и природи, а посебно заштити вода;
  • поштовање Закона о добробити животиња и спровођење програма којима се могу решити проблеми напуштених животиња.

 

  • НАЧИН ДЕЛОВАЊА

У остварењу свог Програма и програмских начела ТОЛЕРАНЦИЈА ће се користити демократским и ненасилним парламентарним и ванпарламетарним средствима, не прихватајући недемократске, тоталитарне или друге насилне методе. ТОЛЕРАНЦИЈА ће се, у демократском амбијенту за који се залаже, борити за остваривање свог Програма и програмских начела придобијањем бирача, учешћем на изборима, учешћем у раду представничких тела и органа власти сразмерно успеху на изборима или деловањем у опозицији, покретањем грађанских иницијатива, сарадњом са удружењима грађана и невладиним организацијама,  хуманитарним и другим добротворним акцијама и афирмацијом друштвене солидарности и сарадњом са синдикатима.

 

  • ПОЛИТИЧКИ ПРОФИЛ

ТОЛЕРАНЦИЈА ће се залагати за развој Србије у правцу државе грађана, тј. државе која ће се темељити на владавини права, политичкој и правној једнакости свих својих грађана, без обзира на њихову националну, верску, расну, старосну, полну или другу припадност. Ми полазимо од начела да је слободна само она заједница у којој је слободан и социјално сигуран сваки човек, што значи да сматрамо да је човек највећа вредност сваког друштва. Зато покушавамо конкретним деловањем да покажемо да политичке елите уништавају државу и грађане и да је данас једина исправна политичка подела она на осиромашене грађане и политичку и економску квазиелиту

ТОЛЕРАНЦИЈА је хуманистичка и мултиетничка политичка организација која сматра да друштво свим људима мора обезбедити подједнаке услове за самоостварење, али да свој друштвени положај сваки човек остварују у складу са властитим капацитетима и резултатима уложеног рада. Људима који нису у могућности да се старају о властитој егзистенцији, друштво мора омогућити достојне услове живота. Циљ којем тежимо је просперитет друштва темељен на предузетништву, образовању, науци, заштити животне средине, моралној одговорности и раду, јер смо уверени да се наш програм може остварити једино на темељу обнове вредности и достојанства рада и радника. Остварење овога циља ће се осигурати кроз сталну борбу против социјалне искључености и дискриминације, промовишући социјалну правду и заштиту, родну равноправност, солидарност и заштиту права детета.

ТОЛЕРАНЦИЈА своје политичко деловање гради на начелима хуманизма: толеранцији, једнакости, слободи, солидарности и  равноправности. Придржавати се тих начела значи супротставити се мржњи, искључивости, нетрпељивости и сваком другом облику дискриминације. Противимо се сваком облику тоталитаризма и осуђујемо га, без обзира на предзнак (десни или леви), а залажемо за толеранцију и културу политичког дијалога. Наш циљ је изградња отвореног друштва утемељеног на вредностима поштовања људског достојанства, слободе, једнакости, правде, демократије, толеранције, владавине закона, солидарности, поштовању људских и мањинских права, јер сматрамо да сви људи имају једнака и неотуђива права без обзира на расу, националност, вероисповест, пол, политичка уверења, социјални статус и све друге разлике, као и да су човекова неотуђива права: физичка и духовна неповредивост, слобода говора, јавног иступања, удруживања и право на здраву животну средину (ваздух, воду и тло). Политички, заговарамо забрану и одустајање од примене силе или принуде против исказаног мишљења и деловања (уколико оно не искаче из цивилизацијских оквира) појединаца и група само зато што одступају од тренутно важећих система вредности или уверења. Слобода мишљења и расправе мора бити дата, тј. загарантирана свима. Егзистенцијално, хоћемо толеранцију као начин живљења и гарант слободе свих, дакле и оних, и пре свега оних, чије су мишљење и деловање различити од мог/нашег. Такође, прихватамо “парадокс толеранције”, а то је оправданост ускраћивања и одбијања толеранције према нетолерантнима (насилницима). Толерисати нетолеранцију значило би признати је. Одустајање од законске репресије спрам насилника или заговарача насиља значило би одустајање од слободе, једнакости и правде као темељних друштвених вредности за које се боримо.

ТОЛЕРАНЦИЈА ће се залагати за заштиту права и слобода појединаца,  слободу јавног изражавања, право на слободу деловања, личну сигурност, за слободу изражавања верске и националне припадности, за слободу и сигурност јавног културног и политичког наступања, организовања и окупљања, за право неповредивости личне имовине, а нарочито ћемо се супротстављати свим облицима насиља, од насиља у породици до војних агресија. Слобода деловања ограничена је само једнаком слободом других, а држава  је дужна да у функцији општег добра на које сви појединци легитимно полажу право и у име заштите тих слобода, правно регулисаним средствима спречи делатности које их угрожавају. Основно је грађанско право сваког грађанина да се с њим поступа у складу са законом који је једнак за све и непристран. Демократија, као највиши степен друштвеног уређења, треба у потпуности да афирмише начело једнакости свих грађана пред законом и једнаку правду за све. Нарушавањем тог начела отвара се простор олигархији, тоталитаризму, диктатури и разним облицима друштвене неправде. Потпуно смо посвећени осигурању и заштити права на потпуну једнакост пред законом доследним поштовањем начела опште забране дискриминације, посебно се борећи против свих видова дискриминације заснованих на националној основи, због чега ћемо штитити достојанство сваког човека, а поготово достојанство припадника националних мањина и њихову равномерну заступљеност у оним институцијама система у којима могу тражити  и остварити  своја права у складу са свим међународним стандардима. Једнакост свих грађана пред законом нужан је, али не и довољан, услов за потпуну афирмацију начела једнакости. Исти критеријуми морају се примењивати при запошљавању, напредовању, лечењу, уписима у средње школе, на факултете и у свим другим сферама друштвеног живота. Такође, признавање и поштовање различитости у оквиру сложених друштвених заједница каква је Србија је неопходни услов опстанка таквих заједница. Прихватање разлика могуће је само полазећи од њиховог разумевања као предности у смислу културно-социјалног богатства заједнице које јој даје њено етноконфесионално шаренило.

ТОЛЕРАНЦИЈА је мишљења да држава мора пореским системом и другим мерама ублажити разлике између богатих и сиромашних, а не да их продубљује, као што то данас чини. Очито је да неолиберални економски модел тера земље на руб банкрота, а грађане у дужничко ропство, а све с циљем да богати буду још богатији. ТОЛЕРАНЦИЈА, такође, сматра да се интереси појединаца, грађана и интереси народа у целини могу осигурати само у држави вишестраначке парламентарне демократије, уз строгу поделу власти и независност судства. Политички гледано, то значи да у демократским друштвима сваки грађанин има право да изабере међу различитим политичким опцијама.

  • САВЕЗ ДРЖАВА

Јавни дискурс се доминантно, у протеклих тридесет година, сводио на расправе о колективним правима народа на овим нашим југословенским просторима и неправдама које су у прошлости трпели. Медијске и образовне институције под контролом свих званичних политика од 1990.године вештачки подстичу такве беспредметне дебате, скрећући пажњу са тешке социјалне, економске и културне ситуације и стварају систем у којем је корупција логична последица, а бесперспективност и апатија свакодневница. При томе се свако одступање од националистичке матрице сматра својеврсном издајом. Под изговором недефинисаних ”националних интереса” читаве категорије становништва у Србији и државама бивше Југославије доведене су у директну егзистенцијалну зависност о политичкој етно-националистичкој елити, која је суштински таква свих ових година без обзира на идеолошке предзнаке које су различите политичке странке на власти имале.

За ТОЛЕРАНЦИЈУ је унапређење добросуседских односа са државама насталим на простору бивше Југославије један од националних приоритета Србије. Посебно ћемо се залагати за добросуседске односе са Босном и Херцеговином, Црном Гором, и Македонијом, и за њихово даље повезивање. Наравно, веома значајна је и добра сарадња и даље унапређење односа са Хрватском и Словенијом. ТОЛЕРАНЦИЈА се противи поделама на простору бивше Југославије које доприносе изазивању сукоба и залажемо се за сарадњу и деловање на основама заједничких интереса. ТОЛЕРАНЦИЈА је  за проходне и мекане границе између земаља насталих распадом бивше Југославије и сматрамо да националне мањине могу и требају да буду фактор стабилности у односима између држава у региону. Зато смо убеђени да би све државе у региону, а то је и наша званична национална политика, требало да успоставе најблискије односе пре свега у економској, културној, просветној, здравственој и другим сферама, до остварења коначног програмског циља којем ТОЛЕРАНЦИЈА тежи, а то је формирање Савеза Држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније које има пуно историјско оправдање као заједничка држава потпуно равноправних држава и народа, у Савез Држава Југославије (СДЈ). Наравно, један такав Савез Држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније био би само почетни нуклеус, евентуалног, уједињена свих југословенских народа јер сматрамо да је оптимална југославенска заједница она која обухвата свих шест држава и све народе који су иницијално конституисали такву заједницу. То, наравно, конкретно значи да СДЈ могу приступити, уколико њихови народи својом слободном вољом одлуче да желе да живе у заједничкој држави, Хрватска и Словенија.

Наш предлог Споразума о формирању Савеза Држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније се заснива на српско-бошњачком споразуму из 1991.године који, на жалост, никада није заживео иако смо и тада и сада убеђени да се на тај начин могао спречио рат на овим нашим просторима. ТОЛЕРАНЦИЈА сматра да је време да се тај Споразум реактивира јер је очигледно, да су сва дешавања и последице које су се проистекле из тих ратних и поратних година, а и у свим овим годинама након формалног завршетка рата Дејтонским споразумом, чак и са овако мале историјска дистанце,  увек и наново разлог да доживљавамо и преживљавамо напетости, тензије и међунационалне размирице, јер се готово увек налазимо у стању као да рат никада није ни престајао већ је само настављен другим средствима. Од свега тога наши народи нису и немају никакву корист, док су етно политичке елите и тзв. етнобизнисмени све богатији, а становништво свих новонасталих држава све сиромашније. Због тога сматрамо да не може бити мира, стабилности и просперитета на овим просторима без неког облика заједничког државног уређења и заједничког живота готово истих народа. Потребно је да политичке елите, политичке организације, удружења грађана и сви они који су за враћање нормалности и суживота да буду одговорнији, храбрији и разумнији према својим народима и грађанима, и крену у једном новом правцу заједништва и повезивања ради добра свих људи на овим просторима.

Споразум би садржао следеће тачке:

  • формирање савеза држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, које има пуно историјско оправдање као заједничка држава потпуно равноправних држава и народа, у Савезу Држава Југославије (СДЈ);
  • да СДЈ могу приступити, уколико њихови народи својом слободном вољом одлуче да желе да живе у заједничкој држави, Хрватска и Словенија;
  • међусобно признавање суверености појединих народа и осигурање пуног територијалног и политичког субјективитета држава и њиховог истоветног уставно-правног положаја у СДЈ;
  • да све државе будуће заједнице треба да буду правно-политички и демократски уређене федералне јединице, с правним ингеренцијама на сваком делу своје територије, под условом да су савезни устав и законодавство основа правног система земље и равноправност грађана, народа и држава;
  • да су међусобни односи грађана, народа и држава у СДЈ уређени у заједничком уставу, уз коришћење европских стандарда;
  • да СДЈ има следеће заједничке функције: спољна политика, војска, монетарни систем и јединствено тржиште;
  • да Хрвати у Босни и Херцеговини и СДЈ живе са осталим грађанима у пуној равноправности, без обзира на положај Републике Хрватске у или изван СДЈ, и да су Хрвати у БиХ потпуно равноправан народ.

 

  • ЕВРОПСКА УНИЈА

Изражавамо дубоко незадовољство досадашњим процесом којим Република Србија настоји да приступи Европској унији као пуноправна чланица. Као што се показало Европска унија у оваквом облику и формату је веома штетан пројекат за већину својих чланица. ТОЛЕРАНЦИЈА није против ЕУ као заједнице равноправних држава и народа који развијају демократију и људска права, сарађују у науци, технологији, култури, заштити животне средине и очувању природе, али под условом да истовремено сви привредно профитирају.

Нажалост, таква слика ЕУ у протеклом период се показала посве искривљена, нереална и, чини се, немогућа. ЕУ је пројект чији циљ није економски развој држава чланица или развој демократије него неофеудализација и тоталитаризација односа у друштву, као и стављање у колонијални положај мањих и неутицајнијих држава чланица. Европском унијом не управљају изабрани представници народа, него бирократија и корпорације. Њих не занима добробит српског становништва него само простор, извори и добра на нашој територији.

Због тога се залажемо за реорганизацију Европске Уније и повезаћемо се са свима онима који се залажу за исте циљеве. Ако ЕУ у наредних пет година не постане истински европски сан – уједињење континента на равноправним и социјалним основама – Република Србија треба добро да размисли да ли да приступи таквој заједници, за шта ће бити потребно расписати референдум.

ТОЛЕРАНЦИЈА не жели изолацију Републике Србије, али исто тако не желимо ни да она буде колонија која служи страним интересима на штету својих становника.

 

  • НАТО ПАКТ

Са завршетком хладног рата Северноатлантски савез (НАТО) је изгубио своју сврху и постао полуга САД-а и дела ЕУ-а којом спроводи репресивну политику над земљама у којима имају економски интерес. Супротно слици који жели створити у јавности НАТО не осигурава мир, већ потенцира сукобе широм света. Чланством у НАТО-у Србија би се недвосмислено сврстала уз САД и западни блок, што представља велик ризик за нашу сигурност, посебно у контексту сукоба с исламским земљама, Русијом или Кином. Сведоци смо протеклих година и небројено пута до сада смо се  су уверили у неверодостојност, контраверзне изјаве и обмане челника САД-а и НАТО-а који, под изговором „заштите националних интереса” и ,„заштите људских права”,  спроводе веома спорне одлуке.

ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже да Србија остане војно неутрална земља и да не приступи ниједном војном савезу, али да буде отворена за сарадњу са свима како би заштитила сопствене интересе и ефикасно се супротставила свим безбедносним изазовима које доносе модерна времена. Осим тога, чланством у НАТО-у би били наметнути непотребни трошкови чланарине и набавке оружја. Због тога је за нас програм “Партнерство за мир” довољан и највиши потребни вид сарадње између Србије и НАТО, јер сматрамо да Србија не треба да приступи НАТО зато што то није у њеном политичком и економском интересу.

ТОЛЕРАНЦИЈА се противи учешћу српских војника у међународним оружаним снагама, осим у мировним мисијама Уједињених нација.

 

  • НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

Правни оквир за заштиту националних мањина у Србији је задовољавајућа и гарантује им основна права. Међутим, припадници националних мањина често нису у пракси довољно укључени у друштво мимо заједница у којима живе. Поједине мањине наилазе на дискриминацију у здравству, запошљавању или школовању, а и даље се јављају етничка и верска нетрпељивост, говор мржње, па и насиље. Припадници појединих националних мањина суочавају се са високом стопом незапослености као и недовољном заступљеношћу у јавним службама. ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже за:

  • институционални оквир заштите људских и мањинских права формирањем министарства за људска и мањинска права, које би обезбедило континуитет у креирању и спровођењу мањинске политике;
  • покретање јавне расправе о могућим изменама Закона о политичким странкама и омогућавање регистрације мултиетничких мањинских странке;
  • укидање дискриминаторске одредбе по којој политичке странке националних мањина или припадници националних мањина треба да обезбеде исти број (десет хиљада) потписа подршке листи као странке и групе грађана већинске заједнице;
  • већу заступљеност припадника националних мањина у државним органима, посебно на локалном нивоу где би састав запослених у највећој могућој мери одсликавао структуру становништва;
  • активнију улогу и обавезност редовног рада Савета за националне мањине Републике Србије;
  • јаснију, значајнију и видљивију улогу општинских/градских савета за међунационалне односе;
  • измене и допуне Закона о националним саветима националних мањина, јасније дефинисање улоге и положаја савета националних мањина у Републици Србији, смањење утицаја политичких странака и смањење политизације националних савета.

 

  • ПЕНЗИОНЕРИ

Пензионери су у Србији често дискриминисани, а извор дискриминације старих особа лежи у уверењу да су стари оптерећење за друштво, да су беспотребни и да ни на који начин не доприносе заједници. Због оваквих уверења као последица се јавља дискриминација која је изражена кроз насиље над старима, нарочито у породици. ТОЛЕРАНЦИЈА ће инсистирати на већој бризи за пензионере и континуирано унапређивање њиховог положаја у друштву. Најчешћи облици дискриминације старих особа у Србији су непружање здравствене услуге на време иза чега се крије став да је то нерационални трошак за здравствени фонд и друштво. У Србији постоје различите мере за помоћ старијим особама, попут додатка за помоћ и негу или помоћи у кући, али је та помоћ често недовољна углавном због недостатка средстава. Према статистичким подацима у Србији живи 1,2 милиона грађана старијих од 65 година, а четвртина каже да је трпела неки облик дискриминацију. Процењује се и да 320.000 старих нема пензију.  Однос према старијима и проблеми старијих далеко су озбиљнији и захтевају мобилизацију читавог друштва, које и само постаје све старије. Недопустива је и дубоко непоштена атмосфера која се покушава створити – да су пензионери терет који толеришемо због наше хуманости. Ти људи су ствараоци већине друштвених добара које данас користимо.

ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже за повећање социјалне заштите за пензионере и сматрамо да ако се сви заједно не потрудимо да се установи механизам солидарности, промени свест и однос према старијима, чека нас суморна будућност, и зато ћемо увек подржавати иницијативе и законе које унапређују бригу о старијима и доводе до побољшања квалитета њиховог живота. Наша је обавеза да њихова примања континуирано усклађујемо са укупним растом зарада и на друге начине унапређујемо њихов животни стандард и положај у друштву.

 

  • ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Особе са инвалидитетом се свакодневно суочавају са дискриминацијом и њихов положај у пракси није у већој мери унапређен, мада је правни оквир за заштиту особа са инвалидитетом успостављен. Ми ћемо осигурати да се у Србији призна и поштује право особа са инвалидитетом на мере којима се осигурава њихова независност, социјална и професионална интеграција и њихово учествовање у животу заједнице. Ово ћемо право осигурати тако што ћемо укинути све облике дискриминације по било којој основи, и укључити све политике и владине институције у Србији да осигурају заштиту ових права. Иако Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописује да је дискриминација ако се одбије да се објекат учини приступачним или радно место прилагоди потребама особе са инвалидитетом мало тога је учињено на том плану. Неприступачност јавних објеката и површина представља и даље један од кључних проблема за особе са инвалидитетом. Такође, у појединим аутобусима градског превоза постоји место за инвалиде али платформе које би особама са инвалидитетом омогућиле да без ичије помоћи уђу у превоз нису у функцији, а неке су чак и заварене. Поред проблема са превозом, неадаптираним установама и неприступачности јавних површина, један од основних проблема особа са инвалидитетом је запошљавање. Иако су предузете мере да се подстакне запошљавање особа са инвалидитетом попут обавезе за предузећа да запосле и особу са инвалидитетом стопа незапослености у тој групи становништва је велика. ТОЛЕРАНЦИЈА се, посебно, залаже за појачан инспекцијски надзор послодаваца над спровођењем обавезе Закона о запошљавању особа са инвалидитетом.

  • ЖЕНЕ

Жене су, иако је родна равноправност гарантована Уставом а Република Србија је потписница више међународних конвенција и докумената којима се гарантује равноправност мушкарца и жене и унапређење равноправности полова, суочене са стереотипима и предрасудама о својој улози у породици и друштву, изложене су и насиљу у породици које често не пријављују, родној дискриминацији на послу, а стопа незапослености код жена је већа него код мушкараца док су плате жена у већини сектора ниже.

Једнакост полова је једно од темељних права за које сматрамо да треба бити гарантовано кроз забрану сваког вида дискриминације које се темељи на полу, као и кроз предузимање обавезе државе у циљу осигурања једнакости мушкараца и жена на свим пољима, укључујући запошљавање, рад и плату, школовање или учествовање у политичкоме животу. Прошло је више од  једног века од првих идеја о равноправности жена које су пласирале Клара Цеткин и Роза Луксембург. Познато је да се идеја о равноправности родила на борби за гласачко право а да се даље градила као борба за политичку, економску и социјалну равноправност. ТОЛЕРАНЦИЈА управо на тим принципима и конципира свој рад, јер не само да жели да промени статистику, већ и начин деловања који ће допринети већем учешћу жена у политици, у органима где се одлучује и где се идеје спроводе у дело.

Насиље над женама обухвата широк спектар различитих форми злостављања, на основи родног обележја, које је усмерено према женама и девојкама у различитим периодима њиховог живота. Насиље над женама је резултат неравнотеже моћи између жена и мушкараца која доводи до дискриминације жена, и у оквиру друштва и унутар породице. Оно представља кршење људских права, чија сама природа лишава жене њихове могућности да уживају основне слободе, често оставља жене рањивим за даље злостављање и представља велику препреку у превазилажењу неравноправности између мушкараца и жена у друштву. Жене су веома често жртве насиља својих најближих. Насиље у породици је најчешћи облик општијег проблема насиља над женама, чему говоре у прилог статистике: између 40% и 70% убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Такође је утврђено да се не ради увек о физичком насиљу, већ и о душевном или вербалном. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, тако да експерти сматрају да је број жена жртава насиља у породици много већи од оног кога показују статистике и да га је тешко проценити.

Иако су домаћи прописи, укључујући и казнене законе, усаглашени са европским стандардима, у Србији се насиље у породици из дан у дан повећава. ТОЛЕРАНЦИЈА сматра да је током протекле деценије у Србији дошло до промене набоље у односу према насиљу у породици, али се починиоцима и дање изричу благе казне. По нашем мишљењу насиље у породици не може да се искорени само доношењем одређених прописа, колико год они били добри, ако се води лоша казнена политика. На смањење насиља у породици може се утицати једино доследном применом казнене политике за кривична дела и прекршаје. Међутим, починиоцима се и даље изричу најблаже прописане казне, поступци предуго трају, жртве не добијају одговарајућу подршку, а координација институција још је далеко од потребне. ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже за нулту толеранцију и пооштравање казни за насиље над женама и у породици.

 

  • БРИГА О ПОРОДИЦИ

ТОЛЕРАНЦИЈА посебан значај придаје очувању породице као језгра моралних и етичких вредности и најзначајнијег фактора у васпитању човека. Држимо да је јака и стабилна породица темељ јаке и стабилне заједнице. Залажемо се да држава материјално помаже породице које подижу децу и, посебно, младе брачне парове у погледу решавања стамбених питања. Ово је један од предуслова повећања наталитета и афирмације породице. Ми сматрамо да је држава дужна једнако сваком детету у целој Србији осигурати право на заштиту и бригу преко потребну за њихову добробит како би се осигурало да највиши интереси детета не буду угрожени економским или друштвеним положајем њихових родитеља. Залажемо се за посебну заштиту мајки које су одгајиле троје и више деце, којима се требају омогућити квалитетна здравствена заштита, дечји додаци из јавних фондова, признање радног стажа и могућност остваривања пензија.

Значи, посебну пажњу треба усмерити на следеће:

  • Праћење законодавства које се односи на бригу за децу предшколског узраста, школство и образовање, женско здравље, породично законодавство и запошљавање;
  • Ревизију законодавства које се односи на насиље у породици и драстично пооштравање казни за све који врше насиље у породици и над женама;
  • Грађанске и парламентарне иницијативе које се односе на женске интересе и права.

 

  • ЈУГОСЛОВЕНИ

ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже да се Југословени у Републици Србији, као и у свим државама некадашње Југославије, признају као национална мањина, али држава тај захтев још није уважила. Према мишљењу ресорног министарства проблем је у томе што „они нису посебна етничка група јер потичу из мешовитих бракова“, „идентификују се са некадашњом државом Југославијом“ „немају национални савет који би показао интерес за очување посебности“, а осим тога „недостају им језик, писмо и књижевност“. ТОЛЕРАНЦИЈА подсећа да су Југословени имали своју матична државу али је она разорена, што не мора значити да они више не постоје, свој матерњи језик називају српско-хрватским или хрватско-српским, имају два писма, ћирилицу и латиницу, и врхунску књижевност стварану управо на том језику. Ствараоци који су се изјашњавали као национално декларисани Југословени добијали су највећа признања за свој допринос светској култури, укључујући ту и Нобелову награду. ТОЛЕРАНЦИЈА упозорава представнике државних органа Републике Србије да  брише једну националну мањину из састава грађана ове земље на потпуно арбитраран (произвољан, самовољан, неутемељен, непоткрепљен) начин. Оваквим ставом ресорно министарство грубо крши мањинска права декларисаних Југословена, којих је по последњем попису становништва из 2011. године било 23.303, што их чини деветом по величини мањинском заједницом у Србији (од 19, према подацима Републичког завода за статистику, не укључујући ту и категорију „Остали“ у коју су сврстане етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника – Египћани, Ашкалије, Грци, Цинцари, Чеси, Италијани и др., као и особе које су се двојако изјасниле – Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др.) ТОЛЕРАНЦИЈА са задовољством констатује да 1834 Египћана, 997 Ашкалија и 725 Грка у Србији уживају признање државе тј. да их држава уважава као националне мањине, али не може да прећути да је дискриминација Југословена коју примењује представници извршне власти на национални идентитет 23 хиљаде грађана Србије скандалозна, незаконита и достојна сваке осуде. Непризнавањем Југословена као припадника националне мањине у Републици Србији државни органи крше одредбе из низа чланова Закона о заштити права и слобода националних мањина, одредбе из низа чланова Закона о забрани дискриминације, члана 26 Закона о министарствима, одредбе Декларације Уједињених нација о правима припадника националних или етничких, верских и језичких мањина и Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина.

 

  • МЛАДИ И ОБРАЗОВАЊЕ

ТОЛЕРАНЦИЈА сматра да посебну пажњу треба посветити младима и њиховом образовању. Добро образовање је предуслов за напредак и просперитет земље, предуслов за стварање друштва једнаких могућности и смањење сиромаштва. Неједнакост и ускраћеност у области образовања оставља највеће и најдуготрајније последице и на појединце и на друштво које не користи његове капацитете. Зато истрајавамо на политици стварања претпоставки за једнаке шансе за све људе у области образовања, без обзира на њихов имовински статус или друштвено порекло. Не смемо дозволити да иједно дете, због тога што је рођено у сиромашној породици, нема једнаке шансе на образовање и тиме буде ускраћено за постизање успеха у животу. Сви грађани без обзира на социјално, национално или друго порекло, имају право на образовање и на слободан развој личности и стваралаштва. Сваки становник Србије мора имати могућност да у потпуности, без обзира на свој имовински или друштвени статус, те без обзира на своје место становања има потпуно једнаке могућности на коришћење права на образовање и професионалну и трајну обуку, укључујући право на потпуну бесплатну основну и средњу школу, као и више и високо образовање.

Знање је највећи лични и друштвени капитал и инвестиција у 21. веку. Улагање у образовање је најбоље и дугорочно најисплативије улагање које једна заједница може предузети. Промене у образовном систему морају бити усмерене на то да прате захтеве тржишта како би сутра имали услове за већу запосленост. Потребно нам је образовање које ће бити у складу с научним, привредним и технолошким потенцијалима Републике Србије.

ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже за:

  • одвајање знатно већих средства за образовање на свим нивоима, јер је то услов за излазак из сиромаштва и убрзан развој;
  • обезбеђивање стипендија, кредита и бенефицирано коришћење смештаја у ученичким и студентским домовима, за школовање деце из сиромашних породица и деце са посебним потребама;
  • бесплатне уџбенике за све ученике основних школа из материјално угрожених породица;
  • адекватне награде и стимулације добрим ученицима;
  • подизање нивоа обавезног, бесплатног и свима доступног образовања до окончања средње школе;
  • доследну примену мера афирмативне акције приликом уписа на високе школе студената из рањивих друштвених група;
  • образовни систем, у средњим школама и на универзитетима, треба да буде усмерен ка стицању нових знања која одговарају потребама тржишта рада;
  • уписну политику на универзитетима чији број и образовни профили треба да прате актуелне и будуће потребе привреде;
  • материјалну сигурност и професионално достојанство, васпитача, учитеља, наставника и професора, које дају у образовању деце и омладине, од предшколских установа, основне и средње школе, до универзитета, које мора бити адекватно цењено и материјално награђено.

 

  • ЗДРАВСТВО

ТОЛЕРАНЦИЈА сматра да сваки становник Србије мора имати право на превентивну здравствену заштиту и право на медицински третман, као и да треба у континуитети и систематски радити на  унапређење постојећег система превентивне здравствене заштите у Србији. Грађани имају право на основну превентивну здравствену заштиту и право на медицински третман без обзира на економски и социјални положај, без дискриминације и под једнаким условима. Систем здравственог осигурања ће поред основног, бесплатног здравственог пакета права и услуга омогућавати коришћење здравствених права и услуга које ће за све осигуране особе гарантовати уживање најбољег стања физичког и друштвеног здравља које се може постићи. Нико у Србији неће бити без здравственог осигурања. ТОЛЕРАНЦИЈА ће се залагати за бесплатну и загарантирану здравствену заштиту, али подржава и отварање приватних клиника и других видова приватне лекарске праксе али не на штету јавних здравствених установа. Лекари се морају определити или за рад у државној установи или само за приватну праксу, што значи да не би требало да буду запослени у државној установи, него би своје место уступили незапосленом лекару. Сматрамо да допунски рад у здравство доводи до сукоба интереса јер лекар пре подне ради у државној служби, а после подне у приватној пракси, што доводи до могућности стварања вештачких листи чекања и корупције.

ТОЛЕРАНЦИЈА ће посебно инсистирати на укупном побољшању услова рада и повећање зарада здравствених радника. 

 

  • ЕКОНОМИЈА

Грађење уједно и ефикасног и праведног друштва подразумева адекватнију улогу државе у економији, која неће бити замена за тржиште већ механизам за подстицање привредног раста и развоја и истицање социјалне и хумане димензије. За нас је јака држава неопходан предуслов за отклањање несавршености тржишта, које може бити склоно девијацијама а чији резултат је богаћење једних на рачун већине осталих.

Слепа и искључива послушност логици профита представља велику цивилизацијску опасност која доводи до настанка тзв „балон економија“ у којима је похлепа и покретач и регулатор, а чији резултат су повећана раслојавања и економске кризе које се периодично јављају. Веома изражено залагање за политику „тржишног фундаментализма“ и апсолутизација слободног тржишта у Србији, која руши пред собом све оне који нису у стању да се „снађу“ у тој немилосрдној утакмици, за нас је погрешна и неодржива. Ово, пре свега, због чињенице да би резултати такве економије били социјално поражавајући, а утицај на околину, културу и људске односе погубан. Смањивање социјалне неједнакости, као и девастација природних ресурса и радног окружења је нови изазов трајања наше државе.

У складу с нашим начелима, противимо се неолибералним идејама о укидању државних социјалних фондова, једнаким стопама пореза за све категорије становништва, одрицању права државе на учествовања у тржишним процесима и немару према растућем социјалном раслојавању које резултира стварањем непремостивог јаза између богате мањине и сиромашне већине, укидајући тако средњи друштвени слој и узрокујући будући социјални сукоб. Исто тако, одричемо се социјалистичке праксе да је држава највећи, ако не и једини послодавац, као и концепта планске привреде који се историјски већ доказао као неефикасан и дестимулирајући по развој креативних потенцијала друштва.

За ефикасно функционисање тржишне економије потребно је обезбедити јасан правни оквир, као и независно и ефикасно судство. Зато ми верујемо како је у одређеним сегментима неопходна регулација тржишта, али се противимо агресивној регулацији, посебно регулацији понуде и потражње, те цена на тржишту осим у изузетним околностима. Слободно тржиште мора имати надзорне механизме, регулација у погледу антидискриминације се мора јачати, као и регулација која се тиче заштите животне средине и основних права грађана који учествују на тржишту рада. Домаћу производњу је потребно заштити од случајева манипулације слободног тржишта.

Неоправданост приватизације по сваку цену и елиминација јавног (државног) облика својине у свим делатностима није увек нужна и економски оправдана. Доказ томе су многобројне неуспеле приватизације некада значајних предузећа у власништву државе, у којима су управе постављане директно од стране странака на власти, а исте те управе су лошим управљањем (с намером или због некомпетентности) обарале вредност предузећа с циљем њихове продаје лицима или интересним групама блиским странкама на власти. С ретким изузецима, оваква политика приватизације свела је производни сектор на минимум, готово нас вративши сто година уназад.

Домаћи политички центри моћи често јавности намећу привид о успешности појединих предузећа из тзв. инфраструктурних области, попут телекомуникација и електроенергетског сектора (или о њиховој неуспешости како у задње време слушамо) али имајући у виду да су инфраструктурне области примарно окренуте унутрашњем тржишту, тј. да своју пословну стабилност остварују захваљујући свом привилегованом положају на тржишту, постигнута тржишна ефикасност ових предузећа такође може бити доведена у питање. Ми, можемо, подржати делимичну приватизацију сектора телекомуникација која би подразумевала да се држава не повлачи у целости из сувласништва над овим сектором, и да остаје њен већински власник. Успех предузећа у инфраструктурним областима мери се повољношћу цена услуга које ова предузећа обезбеђују на унутрашњем тржишту, јер од тога директно зависи стварање базе за развој реалног сектора, као и стандард живота грађана. Досадашњи начин управљања предузећима са значајним власничким уделом државе, у којем владајуће странке имају директан утицај на избор надзорних одбора, узрокује штету самим предузећима, а тиме и јавном интересу. Оваква пракса мора се зауставити кроз успостављање механизма који онемогућују директно уплитање политичких странака и(ли) њима сродних интересних група у избор надзорних одбора. Управљање државним капиталом у потпуности се мора деполитизовати, руководећи се јавним интересом, тј. максимизацијом јавних прихода остварених по основи уложеног капитала у власништву државе. Наравно, противимо се апсолутној продаји наших инфраструктурних ресурса и јавних добара.

У приватном сектору, сматрамо да је најпотребнији подстицај малим и средњим предузећима која чине велику већину у структури привреде Србији. Уместо директних подстицаја, уверени смо да би развој и повећање приватне иницијативе у привреди значајно подстакла регулација и ослобађање од дела огромних намета који су тренутно на снази. Такође, потребно је смањити пореске стопе како би се осигурало ширење домаћих и привлачење страних инвестиција.

Сматрамо да већи део терета промена у Србији морати поднети они који имају највећа примања, односно који контролишу највећи део капитала. У складу с тим ставом, залажемо се за увођење прогресивног опорезивања, дакле да они који зарађују више, плаћају порезе по већим стопама. Прогресивно опорезивање се не може искључиво посматрати из угла пореза на приходе, већ се као концепт мора применити и на остале сегменте опорезивања и расподеле новца. Истовремено, увођење прогресивне стопе пореза не сме се искористити за даље увећање већ гломазне и нефункционалне администрације. Верујемо како се намети који представљају оптерећење економској активности морају смањивати, а упоредо с њима и огромни државни административни апарат

По нама, једнако штетна су и олако дата обећања препорода и реформски популизам који убија предузетнички дух и мотивацију да се ради и производи, а што је резултат старе, истрошене, класичне социјалне државе, која је прескупа и неефикасна. Борба за социјалну правду и боље животе људи у промењеним околностима се не води коришћењем старих државних инструмената, већ новом социјалном државом, која је више партнер, а мање управник. Таква држава се не бави искључиво последицама, већ брине унапред и труди се да их спречи. Уместо оријентисаности искључиво на трансферне услуге у смислу социјалних давања, она инвестира у људе и њихове способности, у образовање, иновације и инфраструктуру. За такву улогу државе у економији се залажемо.

 

 

  • ТУРИЗАМ И ПОЉОПРИВРЕДА – СТРАТЕШКЕ ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ

 

  • ТУРИЗАМ

ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже се валоризацију природних лепота и географског положаја Србије кроз јачање туристичке привреде. Туризам је високопрофитабилна грана на коју се због огромних осцилација ипак не може рачунати као на једину стратешку привредну грану. Туризам мора бити снажно ослоњен на пољопривреду и индустрију, дакле на производне делатности. За развој туризма мора се изградити адекватна инфраструктура и мора се максимално водити рачуна да се природни ресурси не девастирају. ТОЛЕРАНЦИЈА сматра да је туризам практично и најбољи кохезиони фактор уравнотеженог развоја целокупне територије Србије, на начин што би се специфичности сваког региона понаособ могле, кроз адекватну туристичку понуду, увезати и максимално валоризовати кроз јединствену туристичку понуду, и то за целу годину. Држава Србија за то има капацитета, било да развија урбани или сеоски туризам, било летњи или зимски туризам, као и здравствени туризам.

  • ПОЉОПРИВРЕДА

Европска Унија је препозната и по томе што велика средства издваја за развој заосталих пољопривредних подручја. Србија има развојне ресурсе и управо у овом делу привреде ТОЛЕРАНЦИЈА препороду села посвећује највећу пажњу јер су ту и неопходне најрадикалније државне инвестиције и реформе. Стога за ТОЛЕРАНЦИЈУ инвестирање у село мора постати основ духовног, привредног и демографског препорода државе, а не њене злоупотребе. Обзиром да је Србија еколошки очувана држава и да као таква има обиље незагађених површина, традицију нашег села чине пољопривреда и сточарство што уједно представља и најзначајнији чинилац брзог привредног опоравка. Зато је један од основних циљева ТОЛЕРАНЦИЈЕ припрема комплетне пољопривреде и сточарства за услове европског тржишта, као приоритет, кроз припрему здраве хране уз поштовање демографских и културно-привредних специфичности Србије. То подразумева промене у статусу пољопривредних газдинства и значајну заштиту и подршку државе. Подржаваћемо развој породичних пољопривредних газдинстава. Борићемо се за остваривање услова за опстанак брдско-планинских и пограничних домаћинстава као и демографски угрожених подручја. Подржавамо концепт приватног власништва обрадивих земљишних и шумских парцела, уз доследно поштовање регуларности порекла и извора власништва.

 

  • ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ТОЛЕРАНЦИЈА се залаже за доследно спровођење забране узгоја и промета генетско модификованих организама, тј. поштовање важећег Закона о ГМО („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009) и заштиту вода јер је то један од најважнијих али и један од најосетљивијих ресурса у Републици Србији.

  • ГМО

У Србији се, у односу на друге делове света, једе здравија храна, али искључиво захваљујући великом броју малих газдинстава и традиционалној пољопривредној производњи. Ипак, са великом вероватноћом може се тврдити да на нашем тржишту има меса од стоке храњене ГМ храном. Иако имамо један од најригорознијих закона који забрањује увоз, промет и производњу ГМО у Србији, што се може искористити и као добар маркетинг за извоз аграрних производа, све чешће се чују најаве да је у плану његова измена. ТОЛЕРАЦИЈА се противи промени Закона о ГМО(„Сл. гласник РС“, бр. 41/2009) и предлаже референдум о стављању мораторијума на промену Закона о генетички модификованим организмима, који не дозвољава њихову употребу, а који би требало да траје наредних десет година јер би се у том периоду видели нови резултати истраживања о последицама њиховог узгоја и употребе на биодиверзитет и природну средину, пољопривредне произвођаче и посебно потрошаче тих производа или њихових прерађевина. ТОЛЕРАНЦИЈА подржава све градове и општине у Србији који су до сада донели Декларацију о забрани коришћења, узгоја и промета генетски модификованих организама (ГМО) на својој територији, и позива и остале да исто учине.

  • ВОДЕ

Вода је један од најважнијих ресурса, али и један од најосетљивијих. Дуго се није водило рачуна о адекватном третману отпадних вода, што је довело до великог загађења водотокова. Тренутно стање у Србији говори да су основни проблеми са којима се Србија суочава недовољна изграђеност канализационе инфраструктуре у градовима и индустрији, а посебно недовољна изграђеност уређаја за третман отпадних вода, као и захтев за великим улагањем у сектор отпадних вода. У Србији се прерађује само 5-10% отпадних вода. Више од 50% индустријских постројења не пречишћава отпадне воде, јер нема системе за пречишћавање. Ни Београд, као град са преко два милиона становника, нема постројење за пречишћавање отпадних вода које се уливају у Дунав. Србија се данас налази при дну лествице европских земаља у погледу комуналне опремљености док су бројне поплаве које су у претходном периоду погодиле Србију додатно утицале на овај сектор.

Одвођење и пречишћавање атмосферских и отпадних вода у локалним самоуправама врше Јавно комунална предузећа водовода и канализације. Према прикупљеним подацима Агенције за заштиту животне средине Републике Србије предузећа водовода и канализације на територији Србије има 178. Недовољне су активности локалних самоуправа везане, пре свега, за одређивање састава и количине испуштених отпадних вода, као основних полазних података за свако друго планирање или пројектовање. Значајно је истаћи да велики број ЈКП нема уграђен ни мерач протока и количине отпадних вода, чија је уградња законом прописана пре више од двадесет година, што указује на чињеницу да се законске обавезе не испуњавају адекватно.

Деценијама се није посећивала довољна пажња одговарајућем третману отпадних вода кроз изградњу канализационе мреже, колектора и пречистача, па је загађење водотокова, подземних вода и земљишта попримило изузетно неповољне размере. За изградњу адекватне канализације и пречистача отпадних вода неопходна су велика улагања. Процењује се да је у наредних 20 година у постројења за прераду отпадних вода потребно уложити преко 4 милијарде евра да би се достигли стандарди које је ЕУ поставила. Да би се обезбедила средства потребна нам је помоћ међународних фондова, али и знатно већа издвајања средстава из националних извора.

 

  • ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА

Животиње су данас заштићене националним законима многих земаља и бројним међународним правним документима. И морал и право обавезују човека да поштује добробит животиња и буде хуман према њима, а убијање и злостављање животиња представља кривично дело у великом броју држава, укључујући и Републику Србију.

А шта каже искуство и наука…Дете које гађа уличну мачку петардама потенцијални је одрасли злостављач јер девијантно понашање корене вуче из детињства. Насилно понашање према животињама већ је дуго индикатор опасне психопатологије која се не односи само на животиње. Онај ко гледа на живот било којег живог бића као безвредног, лако може доћи на идеју да су људски животи такође безвредни. Убице врло често почињу убијањем и мучењем животиња кад су били деца а до тог закључка се дошло приликом развоја профила серијских убица за ФБИ. Насиље према животињама може бити први знак патолошког насиља које доводи до људских жртава. Научно је доказано да за људе који злостављају животиње постоји пет пута већа вероватноћа да ће починити насилнички злочин према људима. Шокантан је податак да је већина затвореника осуђених на смрт због убиства „вежбала“ своје злочине на животињама.

Све животиње, као и свако живе биће, осећају бол, патњу, страх и стрес. Обавеза сваког лица је да брине о животињама, а нарочито о животињама чији опстанак зависи непосредно од њега. Дужност сваког грађанина јесте да спречи и пријави све облике злостављања животиња и угрожавања њиховог живота, здравља и добробити. Обавеза сваког лица које повреди животињу је да јој пружи помоћ, као и да обезбеди пружање помоћи од стране стручног лица.