Zato što raste na visokim planinama i to baš onim koje su bile svedok strašnih ratnih stradanja. Nalazi se po obroncima Nidže, nepristupačnim kamenjarima Albanije, uzvišenjima severne Grčke i ćoškovima jugo-istočne Srbije…
Redak, skoro pa nepoznat cvet, ponekad beo, češće ljubičast…
Kad je traže, jedva je pronađu zavučenu po vrletima klisura, na senovitim, hladnim mestima. Baš tamo, gde su ostale biljke odavno odustale, ona prkosom procveta.
Kažu da je feniks među cvetovima, jer sa samo par kapljica vode iz skoro uvele biljke uspeva da iznova vaskrsne i ispravi se novim životom. Kao da se inatom dubokog rizoma bori da opstane i preživi.
Nekada davno pripadala je raskošnoj afrčkoj flori i dugo se baškarila u toj lepoti, da bi se nakon jednog ledenog doba, koje je skoro satrlo, povukla i pritajila u skrivene ćoškove Balkana.Tu je ostala da se zauvek bori za svoju kapljicu života.
Cvet koji i kad se čini da je uginuo i odustao od sebe, iznenada oživi i iznova cveta.
Svaka sličnost sa nije slučajna.
11.novembar 2022.