Narodni poslanici da se biraju po personalizovanom proporcionalnom izbornom sistemu, sa otvorenim listima, u kome građani znaju za koga glasaju i ko im je politički odgovoran. Primenom ovog izbornog sistema uspostavlja se politička i reprezentativna veza građana – birača i kandidata – izabranih predstavnika, jer birači unapred znaju ime i prezime kandidata za koje glasaju i koji ih potom predstavljaju.
Građani u okviru svoje izborne jedinice imaju spisak kandidata, sa imenom i prezimenom, ali i sa stranačkom pripadnošću. Birači će glasati za jednog od ponuđenih kandidata, a stranke ni na koji način neće moći da utiču na to koji će od kandidata postati poslanik. U okviru svake stranke pravi se lista kandidata prema procentu glasova koji su ostvarili na izborima, a taj procenat se dobija stavljanjem u odnos ukupnog broja upisanih birača po toj izbornoj jedinici i broja glasova koje je svaki kandidat osvojio. Stranačka lista uspešnosti se pravi tako što je prvi kandidat onaj sa najvećim procentom osvojenih glasova, drugi sa drugim najvećim procentom i tako redom…
Primera radi, ukoliko je neka parlamentarna lista na izborima osvojila deset mandata, u Skupštinu ulazi prvih deset kandidata sa najvećim procentom osvojenih glasova. Na taj način će se izbeći dosadašnji problem zatvorenih kandidatskih lista u kome građani nisu znali ko će ih predstavljati u parlamentu. Na ovaj način se zadržava visoka proporcionalnost između broja osvojenih glasova i broja osvojenih mandata stranaka koje su učestvovale na izborima. Posmatrano sa aspekta stranačkog rezultata sve ostaje isto, uz zadržavanje cenzusa od tri odsto.