“Zagađenje vode u Srbiji je najveći ekološki problem. Zaštita voda predstavlja najveći izazov, jer se samo 10 odsto otpadnih voda u Srbiji prerađuje dok ostalo odlazi direktno u reke” rekao je još juna 2013. godine menadžer za projekte iz oblasti ekologije u delegaciji Evropske unije u Srbiji Rainer Freund. Prema njegovim rečima, u oblasti zaštite voda Srbija još nema adekvatne zakone, niti infrastrukturu. To je takođe najskuplja oblast zaštite životne sredine, ali i najvažnija za rešavanje. Šta se u međuvremenu promenilo?
Skoro pa ništa. Teški metali, pepeo iz termoelektrana, nafta, otpaci iz klanica, direktno ispuštanje kanalizacije – glavni su izvori zagađenja reka u Srbiji. Dodajmo na to i neuređene deponije, poljoprivredu i saobraćaj. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Dakle, danas su u Srbiji ključni izvori zagađenja reka neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja.Svi veći gradovi u Srbiji kanalizaciju direktno izlivaju u vodene tokove bez ikakvog prečišćavanja. Beograd svu otpadnu vodu kroz 20 izliva direktno ispušta u Dunav i Savu, i nema postrojenje za prečišćaanje otpadnih voda.
Značajno je istaći da veliki broj JKP u lokalnim samoupravama u Srbiji nema ugrađen ni merač protoka i količine otpadnih voda, čija je ugradnja zakonom propisana pre više od dvadeset godina, što ukazuje na činjenicu da se zakonske obaveze ne ispunjavaju adekvatno. Takođe, nedovoljne su aktivnosti lokalnih samouprava vezane, pre svega, za određivanje sastava i količine ispuštenih otpadnih voda, kao osnovnih polaznih podataka za svako drugo planiranje ili projektovanje. Za rešavanje ovog problema potrebna su finansijska sredstva, tj. za izgradnju adekvatne kanalizacije i prečistača otpadnih voda neophodna su velika ulaganja. Procenjuje se, po oceni stručnjaka, da minimalna ulaganja prelaze milijardu evra, dok je prema nekim proračunima u narednih dvadeset godina u postrojenja za preradu otpadnih voda neophodno uložiti preko četiri milijrde evra da bi se postigli standardi koje je EU postavila. Da bi se obezbedila sredstva potrebna nam je pomoć međunarodnih fondova, ali i znatno veća izdvajanja sredstava iz nacionalnnih izvora. Istine radi, prema navodima stručnjaka situacija u našoj zemlji po pitanju voda nije još toliko crna i kritična, ali možda nije loše napomeniti i upozoriti da je daleko od ružičaste. Ako ništa drugo, prevencije radi.
Ali, dragi prijatelji, ne brinite. Koga ova ili slične teme ovoj uopšte interesuju? Do tada ima vremena a mi sada imamo mnogo važnija posla. Evo poslednjih trideset godina smo stalno u procesu međusobnog raščišćavanja međunacionalne odnos i neneraščišćenih računa iz prošlosti. Možda vas neću utešiti ali budite sigurni da ako se u međuvremene ne poubijamo, neodgovoran odnos prema životnoj sredini će nas dokrajčiti. Na žalost novih generacija kojima Srbiju i ovaj deo sveta ostavljamo u nasleđe. Mislite o tome. E, to nam je jedna od važnijih politika.