Наш предлог Споразума о формирању Савеза држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније (Савез Држава Југославије) се заснива на српско-бошњачком споразуму из 1991.године који, на жалост, никада није заживео иако сматрамо да се тим Споразумом могао спречити рат на југословенским просторима. Наравно, један такав Савез Држава би био само почетни нуклеус, евентуалног, уједињена свих југословенских народа јер сматрамо да је оптимална југославенска заједница она која обухвата свих шест држава и све народе који су иницијално конституисали такву заједницу. То конкретно значи да СДЈ могу приступити, уколико њихови народи својом слободном вољом одлуче да желе да живе у заједничкој држави, и Хрватска и Словенија.
Споразум би садржао следеће тачке:
– формирање савеза држава Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, које има пуно историјско оправдање као заједничка држава потпуно равноправних држава и народа, у Савез Држава Југославије (СДЈ);
– да СДЈ могу приступити, уколико њихови народи својом слободном вољом одлуче да желе да живе у заједничкој држави, и Хрватска и Словенија;
– да СДЈ има следеће заједничке функције: спољна политика, војска, царина, новац и општа економска политика, док би у осталим погледима државе-чланице биле самосталне;
– да су међусобни односи грађана, народа и држава у СДЈ уређени у заједничком уставу, уз коришћење европских стандарда;
– међусобно признавање суверености појединих народа и осигурање пуног територијалног и политичког субјективитета држава и њиховог истоветног уставно-правног положаја у СДЈ;
– да све чланице будуће заједнице буду правно-политички и демократски уређене државе са правним ингеренцијама на сваком делу своје територије, под условом да су савезни устав и законодавство основа правног система земље и равноправност грађана, народа и држава;
– да Хрвати у Босни и Херцеговини и СДЈ живе са осталим грађанима у пуној равноправности, без обзира на положај Републике Хрватске у или изван СДЈ, и да су Хрвати у БиХ потпуно равноправан народ.
Под изговором недефинисаних ”националних интереса” читаве категорије становништва у државама бивше Југославије доведене су у директну егзистенцијалну зависност о политичку етно-националистичку елиту, која је суштински таква свих ових година без обзира на идеолошке предзнаке које су различите политичке странке на власти имале. Зато, Толеранција Србије сматра да је време да се Споразум реактивира јер је очигледно, да су сва дешавања и последице које су се проистекле из тих ратних и поратних година, чак и са овако мале историјска дистанце, увек и наново разлог да доживљавамо и преживљавамо напетости, тензије и међунационалне размирице. Створен је утисак и после две и по деценије од потписивања Дејтонског споразума да рат као да никада није ни престајао већ је само настављен другим средствима. Од свега тога наши народи и грађани нису и немају никакву корист, док су етно политичке елите и тзв. етнобизнисмени све богатији, а становништво свих новонасталих држава све сиромашније. Убеђени смо да не може бити мира, стабилности и просперитета на овим просторима без неког облика заједничког државног уређења и заједничког живота готово истог народа. Потребно је да политичке елите, политичке организације, удружења грађана и сви они који су за враћање нормалности и суживота да буду одговорнији, храбрији и разумнији према својим народима и грађанима, и крену у једном новом правцу заједништва и повезивања ради добра свих људи на овим просторима.